Pročitaj mi članakNovak Đoković je, očekivano, u centar svetske pažnje dospeo zahvaljujući fantastičnim partijama na Australijan openu, ali je francuski list L’Ekip na naslovnoj strani doneo nešto drugo. Naime, na naslovnoj stranici ovog lista pojavila se srpska trobojka uz Đokovićevu fotografiju na kojoj „pumpa“ na Vimbldonu 2025. godine, uz tekst naslovljen „Djokovic populaire et gênant” (u prevodu „Đoković, popularan ali neprijatan“).
A u tekstu, na prvoj strani nazvanoj „Srpski simbol“, stoji: „Novak je podržao naše proteste na nekoliko načina. Ali, bilo je to diskretno, lajkovima ili rečima. Na Vimbldonu je napravio gest pumpanja i svi su znali šta to znači. Tog dana dobio sam milion poruka u kojima su mi ljudi pisali ‘Novak je pumpao!’. Već sledećeg dana nacrtao sam ovu sliku na zidu i ubrzo je postao trend da ljudi dolaze i slikaju se pored nje“, poručio je Andrej Josifovski Pijanista o muralu na Vračaru.
A kolumnista lista „Peščanik“ Dejan Ilić kao sagovornik francuskog L’Ekipa, poručio je da „Novakova podrška studentima nije dovoljna“: „Suočavamo se sa režimom koji nije razuman i njegovo jedino sredstvo za upravljanje društvom je čista sila. Svaki put kada mu se suprotstavimo, rešenje je uništenje. Poručuju nam da ćemo biti uništeni bez obzira na prirodu pokreta ako smo protiv njih i da priznaju samo jače od sebe. Novak, uprkos svojoj slavi i ogromnim uspesima, nije dovoljno jak da se suprotstavi ovom režimu“, uz dodatak da je podrška protestima bila „skromna, razumna i simbolična“, ali prihvaćena „nesrazmerno značajno“:
„To pokazuje koliko je očajnički potrebna podrška srpskom narodu u njihovim akcijama, a ipak smo još na istom mestu. Ne mislim da je njegov imidž patio zbog ovog stava ili da je izgubio podršku naroda, ali ovaj režim može doprineti tome i ima moć da ga osramoti.“
Na to se nadovezao, nakon konstatacije novinara francuskog lista Romena Lefebvra da je „Novak doživljavan dugo kao Vučićev saradnik“, pojašnjavanjem Đokovićeve uloge i veze sa aktuelnim režimom: „Novak je pokušavao da uradi stvari u ovoj zemlji i da doprinese razvoju tenisa – svojom akademijom ili organizacijom svog turnira. Šta god da hoćete da radite ovde, apsolutno morate da budete sa ovim režimom. Ne možete ništa da uradite samostalno. Dakle, ako je otišao kod njih, ako je razgovarao sa njima, to je bilo isključivo zbog posla, jednostavno je tako. Svi ljudi koji sada slave Novaka što je na strani studenata su isti oni koji su negodovali kada se fotografisao sa Vučićem, govorili za njega da nema integriteta i da ne zna šta radi.“
A o najavama da bi Novak mogao da se kandiduje za predsednika, Ilić je o toj mogućnosti poručio: „Pre nekoliko godina kružila je glasina da će jednog dana da se kandiduje za predsednika, iako on sam to nikada nije pomenuo. Odmah je usledio medijski cirkus i gnusne priče o njemu, da vara ženu i slično. Potpuno ista stvar dogodila se Ivani Španović jer se usudila da kritikuje Atletski savez. Odmah, iako to niko pre njega nije pomenuo, Vučić je izbacio užase o njenoj navodnoj nevernosti dok se pretvarao da je brani. Tako on funkcioniše svaki put. Zato što želi potpunu predanost i poslušnost. Što se tiče Novaka, ne mislim da trenutno ima hrabrosti da se bavi politikom. Naravno, ima intelektualni kapacitet, ali u Srbiji to nije dovoljno. Ako mu je dosta ovog režima i ako ova zemlja konačno postane normalna, onda mogu da zamislim da se on umeša. Ipak, do tada, ne vidim da će da ugrozi sve što je postigao da bi se uključio u ogorčene političke borbe protiv ovog režima. Rizik se ne isplati.“
