SJEDINJENE Države će se vratiti snažnom gardu protiv Irana ako pregovori u Islamabadu ne dovedu do prihvatljivog sporazuma, izjavio je Donald Tramp u intervjuu Skaj njuz. Međutim, Teheran i dalje ima neiskorišćeno oružje u svom arsenalu.

U slučaju kopnene invazije, Iran je spreman da uništi internet kablove koji prolaze po dnu Ormuskog moreuza.

Prema TeleGeografiji, 17 kablova prolazi kroz Ormuski moreuz (i Persijski zaliv). Položeni su prvenstveno u priobalnoj zoni Omana kako bi zaobišli iranske teritorijalne vode.

Ormuski moreuz dugačak je 160 km i ima minimalnu širinu od 33-34 km. U južnom delu moreuza, blizu Omana, plovni put ima plitke vode – do 27 metara. U centralnom delu moreuza su dve deonice sa maksimalnom dubinom do 256 metara.

Dublje vode počinju gotovo odmah blizu severne (iranske) obale.

Ovkva topografija dna moreuza olakšava uništavanje kablova koji prolaze na jugu i otežava otkrivanje malih podmornica i podvodnih dronova koji vrebaju iz podzemnih skloništa na iranskoj obali.

Takve podmornice i dronovi mogu da izvrše skriveno uništavanje kablova.

Dvadeset malih podmornica klase Gadir, izgrađenih u Iranu između 2007. i 2012. godine, dizajnirano je za operacije u plitkom Persijskom zalivu. Njihov deplasman je 120 tona i imaju brzinu do 11 čvorova.

Naoružane su sa dve torpedne cevi kalibra 533 mm. Takođe su sposobne da postavljaju mine.

Iranske male podmornice „Gadir“

Najjednostavniji i najjeftiniji način za prekid kabla je „potezanje“ sidrom broda za rasute terete ili čak malog tegljača.

Uzgred, obe vrste plovila se lako mogu učiniti bespilotnim.

Desetine velikih pomorskih dronova uspešno prelaze okeanske udaljenosti od 400 do 3.000 km. A u Ormuzu je to samo 30-70 km!

Na primer, u februaru 2024. godine, raketa jemenskih Huta pogodila je teretni brod. Sidro, koje je potonulo, prekinulo je tri dubokovodne linije u Crvenom moru, poremetivši 25% internet saobraćaja između Azije i Evrope.

Popravka samo jednog čvorišta trajala je pet meseci.

Pomenutih 17 kablova u Ormuskom moreuzu prenosi 17-30% međukontinentalnog internet saobraćaja (različiti izvori navode 17-20% za ključno usko grlo, ili do 30% za ceo region Evropa-Azija-Bliski istok).

Ukupno, 95-99% celokupnog globalnog internet saobraćaja ide podmorskim kablovima (ne preko satelita). Ormuski moreuz i Crveno more su dva glavna uska grla za prenos podataka između Evrope, Azije i Afrike.

Na primer, značajan deo bankarskih transfera, trgovine naftom, usluga u oblaku i veštačke inteligencije ide tim rutama.

Koji su rizici?

Budu li oštećeni do 3 kabla, internet će biti usporav 5-10 puta, latencija povećana za stotine milisekundi, a alternativne rute preopterećene. Neće biti „sve zatvoreno“, ali video, računarstvo u oblaku, onlajn trgovina, VoIP pozivi i rad na daljinu – ozbiljno pogođeni.

Međunarodne finansijske transakcije, trgovina akcijama i transakcije odvijaju se preko internet kablova. Ako ti kablovi prestanu da rade, finansijska tržišta mogu jednostavno stati. Razmena valuta i kupovina i prodaja akcija postaće ili nemoguće ili izuzetno spore i skupe. To bi moglo dovesti do panike i naglog pada cena valuta i akcija.

Vrednost novca će opasti jer je novac u savremenom svetu uglavnom elektronski.

Veliki deo globalne trgovine obavlja se morem. Praćenje tereta, obrada dokumenata i plaćanja se obavljaju onlajn. Gubitak povezanosti učiniće pomorski prevoz veoma složenim i sporim.

Transportne kompanije neće moći brzo da dobiju informacije o dostupnosti proizvoda, naruče ili koordinišu isporuke. To će dovesti do poremećaja u snabdevanju, nestašica i rasta cena.

Zemlje sa razvijenim IT sektorima (na primer, Indija i Filipini) izgubiće ogromne prihode jer stotine hiljada ljudi radi za strane kompanije koje prenose podatke putem ovih kablova.

Tomas Lamanauskas, zamenik generalnog sekretara Međunarodne telekomunikacione unije, izjavio je: „Postavljanje novih kablova je skup i složen proces. Dok kratke linije koštaju milione dolara, kablovi na duge relacije koštaju stotine miliona. To bi zahtevalo opsežno inženjersko planiranje.“

Mogućnost uništavanja internet kablova u Ormuskom moreuzu je veoma značajan adut Teherana.

Čak i sama pretnja uništenjem kablova ozbiljno utiče na rukovodstvo SAD.

Zna se kako su britanski brodovi 1914. godine presekli pet podmorskih kablova koji su išli od Nemačke do Severne i Južne Amerike i Afrike.

Pre izbijanja rata 1914. godine i tokom njegovih prvih meseci, britanske obaveštajne službe su postavile preko 400 agenata u 120 telegrafskih i telefonskih kancelarija u zemljama Trećeg sveta radi špijunaže i cenzurisanja poruka koje su dolazile iz Evrope.

A sedamdesetih godina prošlog veka, američke nuklearne podmornice su izvršile najmanje 20 misija postavljanja „čaura“ sa elektronskim uređajima za prisluškivanje na komunikacione kablove sovjetske vlade u Belom i Ohotskom moru.

Izvor: fakti

Oznake: Iran, kablovi, Ormuski moreuz, SAD