Pročitaj mi članakČak 2.500 prijava stiže na jedan oglas za posao u IT industriji u Srbiji. Koliko je teško sada naći posao, nakon talasa otpuštanja?
Od kada su tri IT firme u Srbiji istovremeno otpustile više od 500 radnika prošlo je mesec dana, a mnogi zaposleni u ovim firmama, sa kojima je „Vreme“ razgovaralo još nisu našli posao.
„Vest o otkazima se odmah pročula, svi su danima samo o tome brujali, zvalo me je sto kolega“, kaže jedna od bivših zaposlenih u ovim firmama za „Vreme“. „Osećali smo se kao neki otpadnici, iako je svima bilo jasno da nismo mi krivi.“
Situacija na tržištu zapošljavanja u IT sektoru u Srbiji danas jeste primetno izazovnija nego pre godinu ili dve, potvrđuje i Zoja Kukić, jedna od osnivačica „Startita“, koji se bavi IT sektorom. „Iako su medijski najvidljiviji bili veći talasi otpuštanja u pojedinim kompanijama, važno je reći da je bilo i manjih, tiših rezova u drugim firmama o kojima se nije javno govorilo. Sve to zajedno utiče na osećaj nesigurnosti na tržištu i veću konkurenciju među kandidatima.“
Na jedno mesto – 2.500 prijava
Tržište je, naravno, odmah odreagovalo, pa sada nekoliko stotina ljudi osetno teže nalazi posao. Od troje ljudi sa kojima je „Vreme“ razgovaralo, samo je jedno našlo novi posao i to nakon tri razgovora. Kažu i da su i mnoge njihove kolege ovaj mesec provele prijavljujući se na oglase, ali da mnogi još nisu ništa našli.
Da govorimo o nekom drugom sektoru u Srbiji, to ništa ne bi bilo čudno, jer je u pojedinim zanimanjima posao gotovo nemoguće naći. Primera radi, niko već godinama ne traži sociologe, a i novinari nisu na ceni, pogotovo ako odbijaju da rade za prorežimske medije i tabloide.
Ipak, ovo je neverovatna stvar u IT sektoru. Jer, neki od ovih zaposlenih su i ranije gubili posao, jer bi se start-apovi u kojima su radili zatvarali ili bi uzeli previše posla pa se predomislili i otpustili mali deo ljudi. Ipak, IT-ijevci, koji su u Srbiji sam „krem radne snage“, tada bi našli posao za čas. Na tasu je bilo samo da li će dobiti nešto malo manju platu ili radno mesto koje im malo manje odgovara. Sada nije tako.
„Samo dva-tri dana posle masovnih otkaza, nama su ljudi počeli da šalju CV i da nam pišu na privatne telefone“, kaže jedan IT-ijevac za „Vreme“, koji radi u suparničkog firmi koja se ipak održala. „U tom trenutku smo imali nekoliko otvorenih konkursa, a na jedno mesto se prijavilo čak 2.500 ljudi. Sada baš možemo da biramo.“
Jedan od ključnih razloga zašto je tržište dodatno osetljivo jeste činjenica da je Srbija dominantno outsourcing tržište, objašnjava Kukić.
„Promene u globalnim poslovnim modelima, posebno pod uticajem razvoja veštačke inteligencije, direktno se prelivaju na lokalno tržište“, dodaje ona. „Već sada vidimo naznake da kompanije razmatraju da deo posla koji su ranije outsourcovale počnu da vraćaju in-house, gde interni timovi uz pomoć AI alata mogu da upravljaju većim obimom posla.“
Napolju je druga priča
Zanimljivo je, međutim, da globalni trendovi nisu jednoznačno negativni. Na primer, u SAD nakon inicijalnog talasa otpuštanja i smanjenja zapošljavanja nadiranjem AI, ponovo se beleži rast broja otvorenih pozicija za programere, kao i povećano zapošljavanje junior kadra, što je bilo suprotno ranijim strahovima da će upravo te pozicije prve nestati.
Prema analizi LinkedIn podataka, o kojoj je pisao The Wall Street Journal, AI je između 2023. i 2025. godine doprineo kreiranju 640.000 novih radnih mesta, uključujući potpuno nove uloge poput AI inženjera ili Head of AI.
„Ono što vidim i kod evropskih i regionalnih startapa sa kojima sarađujem jeste da kompanije aktivno traže načine da kroz AI unaprede svoje poslovanje. To ne znači nužno smanjenje potrebe za ljudima — naprotiv, u mnogim slučajevima otvara se potreba za novim profilima i dodatnim kadrom, i to ne samo u inženjerskim timovima, već i u produktu, marketingu i operacijama“, dodaje Zoja Kukić.
„Produktivci“ se traže
Ako pođemo od pretpostavke da AI povećava produktivnost zaposlenih, kaže ona, onda budućnost može da bude takva i da očekujemo da će kompanije želeti da imaju što više „produktivnih“.
„Dugoročno ne govorimo o nestanku poslova, već o transformaciji načina rada i strukture timova. Međutim, u kratkom roku, tranzicija ka takvom modelu neminovno donosi turbulencije, što se trenutno i reflektuje na tržište rada u Srbiji“, kaže ona.
