Pročitaj mi članakSkoro četiri godine nakon početka rata u Ukrajini, lideri Evropske unije obavezali su se da će finansirati ekonomske i vojne potrebe Kijeva u naredne dve godine.
Na samitu sledeće nedelje evropski lideri razmatraće da li da iskoriste desetine milijardi dolara zamrznute ruske imovine koja se nalazi u Evropi kako bi pomogli u pokrivanju finansijskih zahteva Ukrajine, koje MMF procenjuje na 135 milijardi evra.
Takav potez do sada nikada nije primenjen i nosi značajne rizike. Evropska centralna banka upozorila je da bi korišćenje zamrznutih državnih sredstava moglo da naruši poverenje u evro ako se stekne utisak da Evropljani mogu jednostavno da „uzmu novac“ drugih država.
Pojedine članice strahuju i od moguće ruske odmazde. Belgija, u kojoj se nalazi najveći deo zamrznute imovine, najglasniji je protivnik ovog plana. Poslednji incidenti sa dronovima u blizini aerodroma i vojnih baza prošlog meseca naveli su na sumnju da Kremlj već šalje upozorenja, iako počinioci nisu zvanično identifikovani.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta poručio je da lideri „ne bi trebalo da napuste Brisel“ dok ne donesu odluku na samitu 18. decembra.
Zamrzavanje ruske imovine – uglavnom sredstava Centralne banke Rusije – uvedeno je kao odgovor na rat koji je Moskva pokrenula u februaru 2022. Kremlj je taj potez nazvao „krađom“.
U ovom trenutku pred Evropskom unijom su dva modela:
„Reparacioni zajam“ – korišćenje ruske imovine kao garancije sve dok se Moskva jednog dana ne saglasi da plati ratnu štetu.
Zaduživanje EU na finansijskim tržištima, po uzoru na zajednički fond formiran tokom pandemije.
Iako su mnoge evropske ekonomije u dubokim finansijskim problemima, zvaničnici ističu da rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja egzistencijalnu pretnju za čitav blok. Obaveštajne procene upozoravaju da bi Vladimir Putin mogao da pokrene novi rat u roku od tri do pet godina ako ostvari pobedu u Ukrajini.
