Прочитај ми чланакГајење двородних малина све популарније у Србији. За плодове овог воћа у јесењим месецима нема организованог откупа, па их произвођачи нуде маркетима и прекупцима.
Економска исплативост узгоја малине је добро знана нашим воћарима. Ова воћна врста највише се гаји у западнопј Србији и то једнородне сорте (виламет и микер), али је у последње време све више плантажа са двородним (ремонтантним) сортама у свим крајевима Србије.
Тако је и наш саговорник Зоран Бишевац из Великог Орашја у Поморављу подигао засад од 50 ари са двородном сортом херитиџ и нешто мало полане. Зоран је одгајивач шљива, али је хтео да се опроба и у производњи малине.
„Одлучио сам се за узгој двородних сорти из два разлога. Први је што одмах у години садње се бере први род, а други разлог је што плодови сазревају сукцесивно ( од јула до новембра) па је у тако развученом периоду зрења много лакше ангажовати бераче него у шпиц-сезони бербе једнородних сорти. Међутим,узгој ових сорти има и мана. Не могу се гајити без наводњавања јер плодоносе у најтоплијем периоду године. Такође, нема организованог откупа па плодове нудимо маркетима и пијачним прекупцима“, објашњава Зоран.
Херитиџ отпорна сорта, а полана – укусна
Кад је пре пет година Бишевац подизао малињак, двоумио се да ли да засади полану (Пољска) или америчку сорту херитиџ. Полана раније сазрева и има добар квалитет и укус плодова.
„Одабрао сам, ипак, херитиџ јер је она најзаступљенија сорта у свету. Уверио сам се да има робусне изданке и да је отпорнија на болести и штеточине од полане, плод јој је сувљи и може да се бере и пети дан по зрењу,“, каже Бишевац и наглашава да плодове од сиве трулежи ипак треба опрскати неким препаратом (ботрицидом).
Начин садње и узгоја у уским пантљикама
Садња је могла да се обави на више начина, али је Зоран, по саветима стручњака, одабрао садњу у ужим тракама, ширине 40 цм, уз жичани наслон да се изданци не распипају бочно.
„Садња у широким пантљикама није за препоруку јер у њима расте велики број изданака, а родне гранчице су у средини редова прегусте, па берачи тешко уочавају плодове. Зато сам се одлучио за уске пантљике – редови су удаљени три метра, а ширина у реду је 40 цм. Међуредни простор је затрављен а трава се редовно ниско коси“, каже Бишевац и напомиње да су приноси плодова у условима наводњавања око 10 тона по хектару.
Узгој на једногодишњим изданцима са и без наслона
Ако се желе две бербе у малињак се поставља наслон од стубова и жице. Први род доспева истовремено када и код једнородних сорти. Плодови се налазе на родним гранчицама, развијеним на двогодишњим изданцима.
Други род доспева крајем лета и током јесени на родним гранчицама избилих из вршних пупољака формираних у текућој години. По завршеном зрењу двогодишњи изданци се уклањају до земље. Тако ће се несметано развијати нови који стварају пупољке у доњем делу за родност током исте јесени. Одстрањивањем изданака после бербе смањује се могућност појаве болести на онима који су у развоју. Крајем зиме орезују се вршни делови изданака који су донели род претходне јесени и привезују се за жицу. Двородним сортама малине се не уклањају млади изданци до почетка јуна, јер би се довео у питање јесењи род.
„Други начин гајења двородних сорти заснива се само на другом роду, односно на изданцима који се развијају исте године, а по завршеној берби се сви одстрањују. Предност је у томе што се у малињак не поставља наслон од стубова и жице. Такође, не постоји ризик од ниских бзимских температура, хладних ветрова, због којих се изданци малине могу осушити“, истиче Бишевац.
