Спољни дуг Србије достигао огромних 43,6 милијарде евра

12:35 20.09.2023.

Глобални дуг у 2022. години износио је 238 одсто светског бруто домаћег производа и невероватних 235 билиона (хиљада милијарди) долара, показује најновији извештај Међународног монетаног фонда.

Иако се укупни дуг, као збир јавног и приватног дуга, у последње две године смањује, и то смањење је покрило тек две трећине раста дуга током пандемијске 2020. године.

Дугови држава, односно јавни дуг износио је 91 билион долара, односно 92 одсто БДП-а, што је смањење од 3,6 процентних поена у односу на претходну годину. У прошлој години јавни дуг је смањен око осам одсто, што је тек половина повећања из пандемијске године, пише портал Данас.

Истовремено је смањен и приватни дуг за 6,4 процентних поена на невероватних 146 одсто БДП-а или око 144 билиона долара.

Занимљиво је да је однос дуга према БДП развијених земаља двоструко већи него земаља у развоју, не рачунајући Кину. Док су развијене земље дуговале 278 одсто БДП-а, дуг земаља у развоју је износио 124 одсто БДП-а. Док је јавни дуг развијених економија износио 114 одсто БДП-а, јавни дуг земаља у развоју је износио 55 одсто БДП-а.

О јавном дугу Србије пише се нашироко, он износи 33,2 милијарде евра, према подацима у јулу, и 50,7 одсто бруто домаћег производа.

Међутим, мање се говори о спољном дугу земље. Спољни дуг чини дуг у иностраној валути и државе и приватног сектора и показало се у светској финасијској кризи 2008. године као велики проблем, посебно за мање развијене земље, када је капитал почео да се повлачи у матице.

Спољни дуг Србије, према подацима Народне банке Србије за прво тромесечје, износио је 43,6 милијарди евра. То је око 70 одсто бруто домаћег производа Србије.

Већи део нашег спољног дуга односи се на државу, односно на јавни дуг. Од 35 милијарди евра јавног дуга, 24,5 милијарде евра се односи на спољни дуг, а преосталих око 10,5 милијарди евра на унутрашњи јавни дуг.

Други део спољног дуга дугује приватни сектор, пре свега банке и привреда.

Према подацима НБС, банке су на крају марта дуговале 4,2 милијарде евра, од чега је 1,5 милијарда краткорочан дуг.

Предузећа дугују иностранству 14,7 милијарди евра.

Највећи део дуга привреде , око 14,2 милијарде евра, односи се на друга правна лица у иностранству, које НБС води као „остали кредитори“.

Поред тога предузећа дугују око 255 милиона евра ЕБРД-у, 135 милиона евра Европској инвестиционој банци и још око 73 милиона развојним банкама и агенцијама других земаља.

Банке такође највише новца дугују другим банкама у иносранству, али су значајни кредитори и ЕБРД са 623 милиона евра и ЕИБ са 434 милиона евра.

Када се ради о држави, 8,7 милијарди евра дугује разноразним повериоцима који су купили државне хартије од вредности.

Страним владама држава дугује скоро две милијарде евра, док развојним банкама и агенцијама других држава дугујемо 4,47 милијарди евра.

Колико дугујемо по основу обвезница толико држава дугује и разним међународним финансијским институцијама.

Највећи поверилац је Европска инвестициона банка са 2,4 милијарде евра, одмах иза са по 2,2 милијарде евра налазе се Међународна банка за обнову и развиј (ИБРД), део Светске банке и Међународни монетарни фонд (ММФ).

Око 1,4 милијарде евра држава дугује и Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) и још око 573 милиона евра Банци за развој Савета Европе (ЦЕБ).

Још око пола милијарде евра дугујемо Париском клубу поверилаца који чине стране државе из периода пре 2000. године.

Спољни дуг Србије, гледано од 2005. године, највећи ниво у односу на БДП достигао је 2012. године када је износио 76,1 одсто БДП-а. Наредних година је падао све до 2019. године када је износио 61,4 одсто БДП-а. Међутим, од тада се бележи стални раст до 69,9 одсто БДП-а крајем првог тромесечја ове године.

Гледано у номиналним износима у еврима, спољни дуг Србије је непрестано растао. У односу на 2012. годину када је спољни дуг износио 25,6 милијарди евра, у марту 2023. године стигао је 43,6 милијарди евра, што је раст од око 18 милијарди евра у последњој деценији. За оследњих годину дана, од првог тромесечја прошле до првог тромесечја ове године спољни дуг је повећан за око 6,6 милијарди евра.

Ипак показатељ отплате дуга према БДП-у данас је знатно повољнији него пре десетак година. Тада је за отплату дуга плаћано 12,6 одсто БДП-а, док је у првом тромесечју ове године тај однос износио 7,7 одсто.

Још повољнији је однос спољног дуга и вредности извоза, пошто је извоз најважнији извор девиза за отплату спољних дугова. Почетком ове године 11,4 одсто извоза је потрошено за отплату дуга, док је пре десет година отплата дуга, иако номинално мањег, коштала 33 одсто извоза роба и услуга.

Верољуб Дугалић, професор економије и некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије истиче да дуг сам по себи није највећа опасност, већ начин на који се дуг користи.

„Ако смо се задужили да изградимо фабрику или инфраструктуру, нешто што ће нам помоћи да повећамо БДП, онда је задуживање у реду. Па цео свет живи на кредит. Али ако се задужујемо да би бацали новац из хеликоптера, онда то није добро“, напомиње он.

Он такође истиче да није исто када поредимо дуг, посебно јавни дуг, великих развијених држава са малим економијама.

„Нису исто њихове и наше могућности отплате дуга“, указује он посебно истичући да се велике економије ослањају на унутрашњи јавни дуг за који им не требају девизе да би га отплатили.