БЕОГРАД – Спољни дуг Србије на крају маја ове године износио је око 24,19 милијарди евра и повећан је за 186 милиона у односу на претходни месец, наведено је у новом броју часописа „Коњуктурни трендови”, који издаје Привредна комора Србије.

Од укупног спољног дуга, око 23,95 милијарди евра представља дуг по главници, а 238,9 милиона редовну камату. Државни део спољног дуга је 11,09 милијарди евра, а спољни дуг приватног сектора 13,1 милијарди.

Југославија се распла због презадужености, један је од често цитираних разлога за крах бивше државе. Почетком деведесетих, ММФ и остали светски повериоци су бившу СФРЈ прогласили презадуженом и нису желели да Београду одобре нове позајмице.

Бивша Југославија у тренутку распада дуговала је око  11,5 милијарди евра (прерачунато из долара). Данас, државе чланице бивше федерације дужне су преко 150 милијарди евра!

Другим речима, када је требало да се плански разбија једна велика земља, позајмице су обустављене. Али, када је Југославија претворена у шест банана-република, а сва вредна имовина покупована (често фантомски штампаним доларима без покрића), ММФ је радо одобравао папрене кредите, које су нове војно обезглављене колоније чиниле још зависније од Запада.

Посебан дужнички шамар Србији , ударила је претходна Влада, која је земљу за само четири године задужилачак осам милијарди евра, што је две трећине укупног дуга старе Југославије!

И поред свега овога, српске политичке партије ће, по свему судећи, остати истрајне у политици „ММФ нема алтернативу“.

(Танјуг, С. Суботичанин)

Ознаке: задуживање папреним кредитима, ММФ, распад југославије, спољни дуг србије, сфрј