Прочитај ми чланак

Највећи удар на џеп у септембру: Шта ће још да поскупи?

0

Септембар је традиционално месец који представља удар на новчанике готово сваког домаћинства због поласка ђака у школу, припреме зимнице и куповине огрева. Ове сезоне, међутим, ове трошкове додатно увећава и инфлација, чији пик Народна банка Србије очекује баш у септембру. Иако је субјективан осећај да је све већ поскупело, вртлог раста цена биће продубљен и следећег месеца.

Већ од првог септембра више ће нас коштати струја. Просечна цена киловат-сата за домаћинства и мале купце биће увећана за 6,5 одсто без ПДВ-а, тако да ће просечна цена киловат-сата бити 8,144 динара већа од постојеће цене, а први рачуни са новом ценом стићи ће у октобру. У неколико градова најављено је и поскупљење комуналних услуга, пре свега пијаће воде. У Крагујевцу и Лесковцу вода је већ поскупела од августа, а корекцију цена тражило је комунално предузеће у Нишу и још неколико локалних самоуправа.

Уз енергенте, највећа ставка за сва домаћинства је храна, а према пројекцијама Народне банке Србије на јесен се очекује и поскупљење пољопривредних производа и то за око три одсто.

– Имајући у виду метеоролошке услове у досадашњем току године, готово са сигурношћу можемо рећи да овогодишња пољопривредна сезона неће бити просечна, већ лошија од просека. Због тога смо у новој пројекцији претпоставили да ће цене поврћа и воћа, на нивоу трећег тромесечја порасти за више од 3 одсто, што је супротно нашим претходним проценама из маја, када смо очекивали пад од око 11 одсто – навели су из НБС.

Они су напоменули да наставак раста трошковних притисака по основу раста цена енергената, а тиме и минералних ђубрива, додатно повећава трошкове пољопривредне производње, што у великој мери објашњава и због чега је њихова нова пројекција инфлације на вишем нивоу него што је била у мају.

Агроекономиста Милан Простран каже за Euronews Србија да се може очекивати даљи раст цена пољопривредних производа не само у септембру, за када је прогнозиран пик инфлације, већ и касније, јер нема ни назнака да падају инпути који утичу на њихов раст.

– Инфлаторна кретања су таква да подривају и монетарни и економски систем и то није специфичност само Србије, већ се читава Европа тресе над двоцифреном инфлацијом. Енергија и храна продукују највећу инфлацију, а у буџету трочлане породице храна утиче са 35 до 40 одсто, док је у земљама Европске уније то 12 до 20 одсто. Зато ми имамо дупло већи проблем са високим ценама намирница. Код наших потрошача се он посебно осећа и гризе много тај буџет који није велики – објашњава Простран.

Он напомиње да има разних фактора који утичу на тржиште и истиче да у у пуној сезони никада нису биле овако високе цене парадајза, паприке, купуса и карфиола.

– Јесен ће многе одвратити од зимнице и куповаће вероватно само оно најважније – хлеб и уз хлеб. Тешка је ова година, а осим високих трошкова производње и суша је утицала да род буде лошији – указује агроекономиста.

Шта је највише поскупело?

Према последњим подацима Републичког завода за статистику за јул, највећи раст цена забележен је код горива која су за годину дана поскупела за око 28 одсто. Храна је скупља 19,7 одсто, а месо и кафа забележили су највећи раст од око 25 одсто. Према подацима из Потрошачке корпе, које објављује Министарство трговине, сто грама кафе је у мају прошле године у просеку коштало 118 динара, а данас је потребно издвојити око 149 динара. Из света ових дана стижу вести да је смањен принос кафе у Бразилу, највећем светском узгајивачу, а Wall Street Journal је објавио да би то могло да изазове нагло повећање цена кафе широм света у наредним месецима.

Поскупеле су и све врсте алкохолног и безалкохолног пића, а највише је скочила цена вина – 13,7 одсто.

Раст цена је евидентан у свим сегментима, а овог лета даме морају да издвоје много више новца за улепшавање него пре годину дана. Услуге у фризерским и козметичким салонима поскупеле су за 14,9 одсто за годину дана, док су накит и сатови скупљи 7 одсто.

Рачун у кафани већи је сваког месеца, а у протеклих годину дана је „порастао“ за 13,5 одсто. Велики проценат раста цена забележен је и код канцеларијског материјала за који је у просеку потребно издвојити 18 одсто новца више.