Споразум још није потписан, а најосетљивија питања, укључујући судбину високо обогаћеног уранијума, остају отворена за даље преговоре.

Према речима америчког званичника, Иран се обавезао да се одрекне залиха високо обогаћеног уранијума, али механизам за то још није договорен. Председник Доналд Трамп је раније инсистирао на томе да САД преузму тај материјал. Споразум предвиђа и укидање америчке блокаде иранских лука у замену за отварање Ормуског мореуза, кључне поморске саобраћајнице за светску нафту и гас.

Трамп је на друштвеним мрежама навео да је наредио преговарачима да не журе са договором, иако је претходног дана саопштио да је прелиминарни споразум „углавном договорен“. Коначну одлуку треба да донесу Трамп и ирански врховни вођа.

Државни секретар Марко Рубио изјавио је да би нуклеарни преговори могли да почну ако Иран одмах отвори мореуз, наглашавајући да Вашингтон остаје при ставу да Иран не сме да поседује нуклеарно оружје. Рубио је најавио могућност обнављања претњи нападима уколико преговори не дају резултате у року од 60 дана.

Споразум не укључује ирански арсенал пројектила нити мораторијум на обогаћивање уранијума, што ће бити тема наредне фазе преговора. Реч је о почетном оквиру који треба да доведе до ширих разговора.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху изјавио је да је у разговору са Трампом договорено да било какав споразум мора да обухвати демонтирање иранских нуклеарних постројења и уклањање обогаћеног уранијума. Израел је изразио забринутост и задржао право да делује против претњи, укључујући у Либану.

Реакције у Конгресу су подељене. Док неки републиканци, попут сенатора Роџера Викера, криткују договор као „катастрофу“, демократски сенатори попут Криса Ван Холена и Кори Букера изразили су скептицизам, наводећи да би могао да ојача Иран.

Сукоб је почео крајем фебруара нападима САД и Израела на Иран, а примирје је успостављено почетком априла. Више десетина хиљада људи је страдало, а светска тржишта енергената су уздрмана.