Прочитај ми чланакВештачка интелигенција смањује број радних места, интересантно је да су се први на удару нашли они који су је створили – програмери, а биће смањена потреба и за правницима
Вештачка интелигенција (АИ) увелико обликује тржиште рада. На глобалном нивоу приметан је мањи број огласа за посао, посебно у области административних и канцеларијских послова, затим за запошљавање програмера, правника. Истраживања која су рађена до сада показују да ће 10 одсто занимања бити озбиљно погођена даљим развојем АИ, на 80 одсто ће имати одређени утицај и на 10 одсто неће имати никаквог утицаја.
Треба напоменути да вештачка интелигенција неће моћи потпуно да замени одређена занимања, али може довести до вишеструког смањења броја запослених у одређеним гранама индустрије.
Саговорници РТ Балкан сагласни су да ће тржиште рада претрпети озбиљне измене, али да се са сваком индустријском револуцијом рађају и нова занимања која до тада нису постојала.
Ботови преузели више од половине интернет саобраћаја, што подстиче теорију о „мртвом интернету“
Ботови преузели више од половине интернет саобраћаја, што подстиче теорију о „мртвом интернету“
Тако са појавом парне машине, радници више нису морали да раде тешке послове, замениле су их машине, али се јавила потреба за високообразованим кадром. Нова индустријска револуција, чији смо сведоци, смањиће потребу за неким занимањима, али ће отворити простор за нека нова.
Александар Мастиловић, консултант за вештачку интелигенцију Центра за дигиталну трансформацију ПКС каже да ће се за појединим занимањима драматично смањити потреба.
„Административни радници, шалтерска занимања, велики број радних места у јавној управи ће значајно опасти. Много мање људи ће моћи да ради у систему јавне управе. По први пут ће индустријском револуцијом бити погођени и високообразовани људи са факултетским дипломама. Не можемо рећи да ће нека од тих занимања у потпуности нестати, али ће се за неким од тих занимања драматично смањити потреба“, рекао је Мастиловић за РТ Балкан.
Појашњава да је Србија у специфично рањивом положају.
„Више од 80 одсто нашег ИT сектора, који генерише преко четири милијарде евра годишњег извоза, ради по аутсорсинг моделу, извозећи радне сате уместо производа. Управо тај модел је прва мета аутоматизације“, навео је он.
Интересантно је да су се први на удару вештачке интелигенције нашли они који су је створили – програмери, а биће смањена потреба и за правницима. То су кадрови са факултетским дипломама за којима ће се вишеструко смањити потреба на тржишту рада.
„Развој вештачке интелигенције иде у том правцу да ће се вештине програмирања развијати кроз машинско учење. Лако је инсталирати машине, с обзиром на огромне количине програмских кодова који су створени у последње две, три деценије широм света и њихове доступности путем интернета. Биће смањена потреба за правницима, посебно приправницима. Данас адвокат уз једног приправника и вештачку интелигенцију може брзо да ради анализе великог броја предмета. Наравно вештачка интелигенција греши и мора проћи кроз надзор, зато мора постојати један или два приправника“, навео је Мастиловић.
Наравно, програмере као професију неће потпуно заменити АИ, јер вештачка интелигенција без човека не може да се усавршава. Свако унапређење АИ и даље ће радити људи. Међутим, то ће радити најбољи програмери са великим искуством. Проблем који се види у најави је недостатак кадра када буде требало да дође до смене генерација.
„Ако немате данас у адвокатским канцеларијама довољно приправника, ако у ИТ канцеларијама немате јуниор програмере, ко ће за 10 или 20 година да ради тај посао, када дође смена генерација. Мора се променити концепт природног следа смене генерација, да не би у неком моменту ударили главом о зид, да немамо људи који могу да управљају АИ“, примећује Мастиловић.
Вештачка интелигенција неће моћи да замени занатлије, грађевинске раднике на скелама, неговатељице у домовима за старе, медицинске сестре у болницама, бабице у породилиштима, учитељице у школама, диспечере хитне помоћи, социјалне раднике, психологе. Иде се у правцу развоја хуманоидних робота, али они, бар за сада, нису алтернатива овим занимањима.
Мастиловић је подсетио да се са сваком индустријском револуцијом развијају се нова занимања.
„Свака индустријска револуција, па и револуција проузрокована вештачком интелигенцијом, отвара велики број нових радних места које није ни постојало и директно су везана за њу. Светски економски форум процењује да ће до 2030. настати 97 милиона нових радних места везаних за АИ технологије, упркос паралелном нестанку 85 милиона постојећих позиција. Занимањима која ће бити нова и иновативна су: АИ етичар, специјалиста за креирање скупова података за тренинге АИ, специјалисти за тренирање вештачке интелигенције, специјалисти за чишћење података, ревизор АИ система“, навео је он.
Због брзог технолошког развоја не могу се правити дугорочне прогнозе на тржишту рада. Може се размишљати најдуже на шест месеци или годину дана.
Милош Турински из Инфостуда каже да већ четири године причамо о ЧетГПТ-ју и развоју стотине нових алата, аутоматизацији, дигитализација. Слаже се да је вештачка интелигенција смањила потребу за административним и канцеларијским радницима, шалтерски радници у банкама.
„Корисничку подршку су почели четботови да раде. Видимо на разним сајтовима да је прва комуникација са четботом. Смањиће се потреба и за преводиоцима. Сада имамо много алата који могу основно превођење да ураде перфектно“, прича Турински.
Сматра да је ипак најбоља комбинација синергија између вештачке интелигенције и човека.
„Имамо сада превелики залет вештачке интелигенције, не размишља се превише, јер се гледа да све буде јефтиније и повољније за послодавца. И то ће морати да се стабилизацију, да се виде које су реалне потребе, да нешто ради машина, нешто човек. Мислим да је комбинација то двоје најбоља“, закључио је Турински.
