Прочитај ми чланак
Рејтинг агенција Fitch Investor Services (Fitch) 17. јануара 2014. снизила је кредитни рејтинг Србије са ББ- на Б+. Кредитни рејтинг Србије налази се у категорији неинвестиционог нивоа (спекулативни или „junk“ ниво). Са овим, Србија се полако учвршћује на средини табеле земаља са никаквим рејтингом и инвестиционо-спекулативним карактером.
У владајућим медијима одлука једне од четири светске агенције за утврђивање кредитног рејтинга Fitch Investor Services (Fitch) од 17. јануара 2014. да обори кредитни рејтинг Србије за један ниво, прошла је скоро незапажено, а „СНС гувернер“ нас је убеђивао да таква одлука нема никаквог значаја, иако би на ово реплицирао и најлошији студент економије основних студија. Истовремено, главни гласноговорник ППВ-а, министарка енергетике наставља да замајава јавност причама о смањивању незапослености, привредном расту и сличним бајкама, иако је на најубедљивији начин демантују подаци Републичког завода за статистику.
Намера нам је да овде презентујемо кључне закључке рејтинг агенције Fitch којима она поткрепљује одлуку о снижавању кредитног рејтинга Србије [[i]]:
Јавне финансије настављају да се погоршавају. Fitch очекује да ће дефицит консолидованог буџета порасти четврту годину заредом, на ниво од 7.1% БДП-а у 2014., наспрам 6.5% у 2013.
Динамика јавног дуга је наставила да се погоршава услед смањивања фискалних прихода и слабог раста. Fitch очекује да ће порасти на око 70% БДП-а у 2015., са садашњег нивоа од око 63% [[ii]].
Економске перспективе Србије изгледају релативно слабо, са очекиваним растом БДП-а од нешто мање од 2% током наредне две године. Реални раст БДП-а од 2.3% у 2013. је највећим делом узрокован растом извоза у аутомобилској индустрији и продуктивном пољопривредном сезоном [[iii]]. Међутим, како приватна потрошња наставља да се смањује, а како пољопривреда ни извоз не генеришу значајне пореске ефекте, утицај ових промена на јавне приходе је био ограничен.
Кредибилитет економске политике наставља да се срозава кашњењем у фискалној консолидацији и слабим структурним реформама.
Ситуацију око јавног дуга Србије, најбоље илуструје следећа табела [[iv]]:
Према томе, владајући режим наследио је ниво општег јавног дуга од 50.46%, а за само шест месеци своје владавине тај дуг је увећао за скоро 11% поена, на ниво од 61.33%. Посматрано у еврима, у 2012. дошло је и до пада БДП-а (са 31,4 милијарде на 29,9 милијарди евра) и до раста ниво општег дуга (15,4 милијарди наспрам 18,2 милијарде евра у 2012.). Процене нивоа јавног дуга за крај 2013. године крећу се око 20,1 милијарду евра, за око 5 милијарди евра више него на крају 2011. године. Уз прогнозирану стагнацију фискалних прихода, порашће фискални дефицит, исти ће се покривати новим задуживањима по све већој цени због пада кредитног рејтинга, ниво јавног дуга ће расти, економија ће све више и више посустајати.
Постављамо питање да ли ће владајући режим и даље наставити да крши Закон о буџетском систему, као што крши Устав Републике Србије и многа друга акта, или ће моћи да изађе пред народ и да каже да је тренутна релна граница за јавни дуг 75%!
Подсећамо читаоце како је владајући режим по ступању на власт нападао претходни режим за пробијање ограничења од 45%. Данас, после годину и по дана њихове власти, јавни дуг је на још већем нивоу у односу ниво претходног, „тадићевог“ режима.
Приликом доделе награде почасног грађанина Чачка, председник Николић, власник лажне и купљене дипломе мастер економисте, одговорио је Дверима парафразом Николе Пашића. Време је да му одговоримо истом мером:
Спаса нам нема и са Вама ћемо сигурно пропасти!
У економији све има своју цену, а владајући режим је највећа цена коју Србија тренутно плаћа!
