Прочитај ми чланак
БEOГРAД – Председник Фискалног савета Павле Петровић изjавио jе данас да jош увек нема економског оправдања за повећање плата и пензиjа.
Oн jе на конференциjи за новинаре рекао да, уколико би се плате и пензиjе вратиле на ниво пре умањења, и дефицит би се вратио на ниво од око 6,5 одсто БДП-а из 2014. године што би значило да консолидациjе ниjе ни било.
Упитан да ли постоjи простор за било колико повећање, од jедног или два процента, Петровић jе навео да чак ни то нема смисла.
Oн jе рекао да се фискални планови за 2015. успешно остваруjу, нешто боље од плана, али да се jош чека отпочињање реформи коjе су кључне за траjно оздрављење финансиjа.
Петровиоћ jе рекао да Србиjа за плаћање камата троши више него за jавне инвестициjе и оценио да према уделу камата у БДП-а само шсет земаља у Eвропи има веће трошкове од Србиjе.
Петровић jе на конференциjи за новинаре рекао да jе за jавне инвестициjе буџетом за 2015. предвиђено 122 милиjарде динара, а за камате ћемо платити 140 милиjарди динара.
Говорећи о односу камата према БДП-у, предсденик фискалног савета jе навео пример Грчке, коjа има превелики jавни дуг и годишње плаћа 0,7 одсто више за камате него Србиjа.
„Србиjа ће у 2017. за камате да плаћа четири одсто БДП-а и тиме ће се у потпуности изjедначити са релативним износом према БДП-а коjи сада плаћа Грчка“, рекао jе Петровић.
Србиjи ће се трошкови за камату савке године повећавати за 0,5 одсто БДП-а, а то значи да ћемо толико морати да штедимо само да би смо „остали у месту“, навео jе Петровић.
Петровић jе прецизирао да jе таj прираст трошкова за камате од 0,5 одсто БДП-а годишње у нивоу са укупним годишњим издваjањем из буџета за науку и технологиjу и додао да jе то jедан од разлога зашто jе неодрживо враћање плата и пензиjа на претходни ниво, после смањења за 10 одсто.
Петровић и даље остаjе при процени да Србиjа ове године неће остварити привредни раст, већ пад БДП-а од 0,5 одсто.Стварни привредни раст у овоj години, додаjе, може да буде и бољи и лошиjи у зависности од пољопривредне сезоне.
„Aко пољопривредна сезона да изнадпросечни резултат, могућ jе позитиван раст БДП-а, а ако буде испод просека, онда би пад БДП-а могао да буде и већи од 0,5 одсто“, рекао jе он. Ни 2016. године не треба да очекуjемо значаjан привредни раст, поручуjе, jер су, како jе навео, главни покретачи раста инвестициjе и нето извоз. Mеђутим, указао jе да подаци за обе ове ставке у првом кварталу показуjу да ту нема већих помака и да не можемо да очекуjемо неки одржив привредни раст ове године, а питање jе и за следећу годину.“ Ни привредни раст дакле не даjе простора за фискално попуштање“, навео jе он.
Извор: Танјуг
