Према његовим речима, Србија би требало да помогне тим грађанима, који би објаснили одакле им новац и због чега га држе у банкама на Кипру, с обзиром да домаћи закон то не дозвољава, осим људима који у тој земљи живе и раде.

Дугалић је, гостујући у Јутарњем програму ТВ Пинк, рекао да је до сада Пореска управа могла да тражи те податке, али да би у кипарским банкама добила одговор да је то пословна тајна.

„Ово је сада добра прилика да се каже – ми смо хумана држава да видимо да ли можемо да вам прискочимо у помоћ“, рекао је Дугалић.

Он је рекао да не верује да би оно што се догодило на Кипру могло да уздрма ЕУ, али да начин на који се ЕУ одлучила да спасава банке на Кипру представља преседан.

Поводом европског пакета помоћи којим се уводи порез на уштеђевину у кипарским банкама, Дугалић је рекао да је кључно питање зашто се ЕУ одлучила на овакав корак.

Он је додао да је „на Кипру у њиховим банкама било око 70 милијарди евра штедње“ и да је „проблем у томе што су сви доносили паре без било какве контроле“.

На питање о последицама могуће пропасти банака на Кипру, Дугалић је рекао да је њихов утицај на пословање банака у свету миноран и да „не верује да Кипар може да потопи ЕУ“.

Дугалић сматра да је лоша страна ове одлуке то што су њоме кажњени и они који имају неку породичну штедњу, односно симболичне износе од по 5.000 или 10.000 евра.