Грађани који имају одређену уштеђевину код куће често могу да чују како чувањем новца у "сламарици", он због инфлације губи вредност, па неретко одлучују да свој новац повере банци на чување, у виду орочене штедње. Међутим, камате на штедњу нису високе, па ко се одлучи на овакав корак, неће баш много приходовати.

Орочена штедња коју бирају грађани који већ имају одређени износ „са стране“ значи да се тај износ оставља банци на одређени рок, који иде од шест до 36 месеци, односно три године, у зависности од банке.

Током тог периода, новац стоји у банци, на њега се обрачунава камата, а када тај рок прође, штедиша подиже свој новац назад. Поред основне штедње коју је оставио у банци, он добија и камату.

Орочена штедња је, углавном, избор људи који желе да прикупе више новца, за неки скупљи издатак, попут новог аутомобила, јер новац не може да се подигне пре рока који је договорен са банком, те тако не могу да падну у искушење и потроше све што су уштедели на нешто непланирано.

Ипак, треба имати у виду да је овај вид штедње добар за оне грађане који већ имају „озбиљну“ суму новца. Наиме, банке ће штедњу одобрити само за одређени минимални износ, који је најчешће 5.000 евра.

Износи за штедњу у динарима су мањи, тако да смо успели да пронађемо банку у којој је минимални износ штедње 100.000 динара.

Колике су камате?

Камате, пре свега, зависе од периода рочности. Тренутно, у зависности од периода рочности и валуте у којој се штеди, камате се у банкама у Србији крећу од 1,84 до 4,5 одсто.

С обзиром на то да се најчешће штеди у еврима, новинари Нова.рс су проверили колико је исплатива орочена штедња у тој валути, а користили смо минимални износ од 5.000 евра. Ко остави тај износ у банци на шест месеци, после тог периода имаће око 5.060 евра, после девет месеци 5.090, а после годину дана 5.120 евра.

Ко одабере штедњу са истим износом, али на 18 месеци, на крају ће имати 5.160 евра, а после три године 5.280 евра.

С друге стране, банка у којој су пронађене више камате, које иду и до 4,5 одсто, али на штедњу у динарима, важи правило – што дужи рок, већа камата. Тако, примера ради, за минималних 100.000 динара са роком од свега месец дана, камата је 0,3 одсто, а зарада, такође, минимална – уместо 100.000, штедиша ће имати 100.025 динара.

С друге стране, за исти износ, али за рок од три године, штедиша ће уместо 100.000, имати око 114.120 динара.

Зашто људи бирају штедњу у банци?

С обзиром на то да ни највише камате које тренутно нуде банке нису претерано високе, па је зарада готово занемарљива, поставља се питање због чега онда неко бира штедњу у банци.

Они који се одлуче на овакав корак најчешће истичу да је то што принос није велики, али ипак могу да „зараде“ неки динар не радећи ништа. Други разлог, много „јачи“ од зараде јесте безбедност.

Наиме, чак и они који уложе најмањи износ, 5.000 евра, свесни су да је то за српске стандарде велика количина новца на једном месту. Штедња у банци сигурнија је од штедње у кући, јер у кући може да дође до крађе.

Такође, штедња може да буде избор грађана који штеде за нешто, рецимо нови аутомобил, али често падају у искушење и посежу ка својим „касицама-прасицама“ да би узели новац за нешто друго, рецимо куповину.

Извор: nova.rs

Ознаке: банке, новац, Штедња