Прочитај ми чланак
Не може се сакрити. Током 2007. године, само су српски радикали, други нису смели, унапред говорили о припремама за једну веома опасну манипулацију.
Обавестили смо да се Демократска странка са својим сателитима, а то су све проевропске странке, припрема да преузме Металс банку и да од ње направи Развојну банку Војводине као претечу будуће централне банке Војводине. Све је осмишљено у централи Демократске странке како би се што успешније кокетирало са сепаратистичко аутономашким сателитима. План би се реализовао са позиција власти.
Металс банка готово да и није имала штедњу грађана, била је толико скромна – симболична, а главни депоненти су била најразвијенија и најмоћнија предузећа у Србији. То је била пословна политика банке. Када је у другој половини 2008. године наводно почела светска економска криза појавио се изузетно добар простор за убрзану реализацију зацртаног циља. Прво је било потребно предимензионирати питање (не)ликвидности банке, да би се увеле привремене мере у ту банку. То је познато како Млађану Динкићу, тако и Јоргованки Табаковић, а и главном извођачу радова, у то време гувернеру Радовану Јелашићу. Наравно и Демократској странци чији су кадрови водили привремену управу.
Кренуо је и прогон претходног директора Ананија поводом ризичних пласмана банке према акционарима банке. Барем је тако обавештена јавност.
Следећа етапа је била како да Металс банка постане власништво Аутономне покрајине Војводине, па да се након тога преименује у Развојну банку Војводине.
Ако се све што је претходно урађено остави по страни, мада и то мора да се испита и у кривичноправном смислу, никако не може да се сакрије осмишљени начин отимања банке у следећој фази. Наиме, Металс банка са привременим мерама, од октобра 2008. године до новембра 2009. године, донела је одлуку да емитује акције и да их прода Аутономној покрајини Војводини – Секретаријату за финансије. На званичном сајту Развојне банке Војводине написано је:
„Пуно пословно име Банке од 17. маја 2010. године је РАЗВОЈНА БАНКА ВОЈВОДИНЕ а. д. Нови Сад. Одлуком Скупштине акционара, јула 2009. године успешно је реализована емисија обичних акција, чиме је Аутономна Покрајина Војводине, докапитализујући Банку, стекла статус већинског власника са 61,9% акција”.
Дакле, ради се о докапитализацији једне банке тако што акције купује унапред познати купац који стиче квалификовано, знатно или контролно учешће преко гласачких права или власништва капитала уз сагласност Народне банке Србије. Да ли је то било могуће према законима који су тада, а и данас на снази?
Овој операцији давања сагласности Народне банке Србије претходила је операција добијања сагласности од стране Комисије за хартије од вредности. У закону о тржишту хартија од вредности постоји посебно поглавље под насловом „Изузеци од обавезе одобрења проспекта и трговине јавном понудом”. Закон познаје изузетке према врсти хартија од вредности и издаваоцу и према врсти инвеститора, односно према унапред познатим купцима. То је регулисано чланом 54. Закона о тржишту хартија од вредности којим је прописано да су унапред познати купци: Република Србија, Народна банка Србије, Професионални инвеститори (правно лице које због врсте својих делатности може да процени значај будуће инвестиције у хартије од вредности или друге финансијске инструменте).
Као што може лако да се закључи Аутономна покрајина Војводина није могла да има статус унапред познатог купца у рангу државе – Републике Србије, али га је добила на основу незаконите сагласности Комисије за хартије од вредности. На челу комисије је био Миљко Штимац. Комисија је имала дилему да ли Аутономна покрајина Војводина може да има статус унапред познатог купца. Ту дилему је решила у то време министар финансија Дијана Драгутиновић која је доставила мишљење да и Аутономна покрајина има статус који је признат Републици Србији. Шта се после дешавало са пословањем Развојне банке Војводине је друга тема.
Дакле, бивши министар финансија Дијана Драгутиновић данас је вицегувернер Народне банке Сррбије. Радован Јелашић бивши гувернер Народне банке Србије сада је саветник министра финансија и економије. Јоргованка Табаковић која је итекако добро упозната са пословањем Металс банке је сада гувернер Народне банке Србије. Сви актери су у различитим странкама, а на заједничком послу да се прикрије отимање Металс банке и нарочито њено пословање за време привремених мера које је окарактерисано као прилично блиско са групом Дарка Шарића.
Овим текстом нисам желео да изнесем све аспекте и све незаконитости када је у питању Металс банка, Развојна банка Војводине и фондови, како републике тако и аутономне покрајине, који су били или су касије прикључени Развојној банци Војводине. Немам намеру да износим став поводом пословања банке под принудним мерама и везу са Дарком Шарићем. Намера ми је да прикажем одговорност надлежних државних органа, спрегу криминала и државних функционера и да појасним зашто се неки поново враћају на власт иако су били уколоњени.
Дијана Драгутиновић се води као стручњак подобан за Народну банку Србије? На основу чега? Безпоговорно је испуњавала налоге Демократске странке и мишљењем натерала Миљка Штимца да практично аутономну покрајину прогласи државом? Радован Јелашић се води као стручњак који не жели да се врати у Народну банку Србије, али са пристојне удаљености под заштитом Млађана Динкића треба да уклања трагове. Јоргованка Табаковић је неки стручњак зато што патолошки жели да се налази по сваку цену у елитном друштву банкара. Зато је спремна на сваку врсту глуме. О злоупотребама и ненаменском коришћењу средстава од стране Владе аутономне покрајине, Бојана Пајтића и других не вреди ни писати, јер и врапци све знају.
Шта се све дешавало око и у Металс банци треба да се разјасни, али да ли то могу они који су се вратили и који са нових позиција у власти могу да прикрију, усмере на неку другу страну или брутално услове опстанак ове Владе?
Да ће бити скромних резултата и то само онолико колико треба да се задовољи захтев јавности не треба да се сумња. Зашто? Ако је приликом формирања Владе могло да се пређе преко убиства Ранка Панића. Ако је могло да се пређе и преко личних сазнања због којих је у Народној скупштини махано са затвореничком пиџамом са бројем и лисицама, онда ће и мрвице правде поводом Металс банке бити нешто импозантно само уз помоћ медијског надувавања коме је склона ова нова-стара власт.
Дакле, аутономна покрајина је постала република? Ваљда је сада јасно зашто су онакви Статут аутономне покрајине, пренете надлежности, јавна својина, фондови аутономне покрајине и др.
У Београду, 8. новембар 2012. године, Зоран Красић
