Прочитај ми чланакПре око шест месеци гувернерка Јоргованка Табаковић Народне банке Србије, објашњавајући откуд тако висока инфлација, осврнула се на марже трговинских ланаца и представила анализу НБС по којој је пет највећих трговинских ланаца у 2022. у односу на 2019. повећало марже за 36 одсто.
Ово је отворило, као и сваки пут када дође до снажног раста цена, причу о томе колико нас трговци „деру“ на маржама.
Упркос паду инфлације последњих месеци, управо јуче је и Црна Гора ограничила марже трговцима за 500 производа како би спречиле раст цена, а у неким случајевима чак и обориле цене.
Међутим, Републички завод за статистику јуче је објавио Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној Индустрији и њихов утицај на инфлацију цена хране у Србији.
РЗС у анализи напомиње да је удео хране у потрошњи домаћинстава (за 2021. годину) 34,2 одсто, што је за 12,3 процентних поена више од просека ЕУ. Ово значи да раст цена хране у Србији доминантно утичу на општи раст цена, односно инфлацију.
У истраживању се подсећа на тврдну НБС из фебруара 2023. године да је инфлација у Србији у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима, односно да је увезена, али да су ценовна кретања унутар појединих ланаца снабдевања храном указивала на потенцијалне ценовне диспаритете.
Као пример, наводе дешавања на тржишту млека у Србији, које карактерише велики број малих произвођача млека и високо концентрисан сектор индустријске прераде млека.
„Резултат тога јесу неповољни услови откупа и стварање олигополског тржишта финалне прераде. Услед тога, пословни субјекти који се баве трговином, као наредни актери у ланцу снабдевања, трудиће се да прилагоде своју продајну политику како би очували свој профит. Овако настала преливања цена плаћају крајњи потрошачи. Управо због овога доносиоци одлука треба да у фокус свог интересовања ставе питање трансмисије, односно вертикалног преноса цена, као и то да ли су нарушени фер тржишни односи. Један од кључних фактора који може допринети расту цена хране јесу и трговинске марже“, наводи се у истраживању.
РЗС је спровео истраживање о приходима од продаје прехрамбених производа у трговини, као и истраживање о структури прихода од продаје производа прехрамбене индустрије од 1. јуна до 1. новембра 2023. године, по наруџби Владе Србије.
Укратко, налази Завода за статистику су да је просечна стопа бруто марже трговаца 14,9 одсто, док је стопа бруто марже у производњи 54,1 одсто за првих пест месеци прошле године. Другим речима, 3,6 пута је већа стопа бруто марже произвођача хране од трговаца.
Они се даље позивају на завршне рачуне за 2022. годину према којима је бруто профитна стопа (узимајући профит пре плаћања пореза) у прехрамбеној производњи износила 8,6 одсто, док је у трговини на мало бруто профитна стопа износила 3,6 одсто. Дакле и профитна стопа произвођача била је 2,4 пута већа него трговаца на мало храном.
Ако гледамо трговце, од 1. јануара до 30. јуна 2023. године, највећу маржу зарачунавали су на путер у просеку 33,6 одсто. При томе водећих 20 трговаца, односно трговински ланци, је обрачунавало маржу од 34,8 одсто, док су мали зарачунавали 21,8 одсто у просеку. Код путера је забележен и највећи распон маржи, од чак 76,4 одсто до девет одсто. Статистика је забележила и да су трговински ланци имали чак и егативну маржу на код прасетине и целог пилета, док су остали, односно мали трговци зарачунавали маржу и до 15 одсто.
Пре око шест месеци гувернерка Јоргованка Табаковић Народне банке Србије, објашњавајући откуд тако висока инфлација, осврнула се на марже трговинских ланаца и представила анализу НБС по којој је пет највећих трговинских ланаца у 2022. у односу на 2019. повећало марже за 36 одсто.
Ово је отворило, као и сваки пут када дође до снажног раста цена, причу о томе колико нас трговци „деру“ на маржама.
Упркос паду инфлације последњих месеци, управо јуче је и Црна Гора ограничила марже трговцима за 500 производа како би спречиле раст цена, а у неким случајевима чак и обориле цене.
Међутим, Републички завод за статистику јуче је објавио Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној Индустрији и њихов утицај на инфлацију цена хране у Србији.
РЗС у анализи напомиње да је удео хране у потрошњи домаћинстава (за 2021. годину) 34,2 одсто, што је за 12,3 процентних поена више од просека ЕУ. Ово значи да раст цена хране у Србији доминантно утичу на општи раст цена, односно инфлацију.
У истраживању се подсећа на тврдну НБС из фебруара 2023. године да је инфлација у Србији у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима, односно да је увезена, али да су ценовна кретања унутар појединих ланаца снабдевања храном указивала на потенцијалне ценовне диспаритете.
Као пример, наводе дешавања на тржишту млека у Србији, које карактерише велики број малих произвођача млека и високо концентрисан сектор индустријске прераде млека.
„Резултат тога јесу неповољни услови откупа и стварање олигополског тржишта финалне прераде. Услед тога, пословни субјекти који се баве трговином, као наредни актери у ланцу снабдевања, трудиће се да прилагоде своју продајну политику како би очували свој профит. Овако настала преливања цена плаћају крајњи потрошачи. Управо због овога доносиоци одлука треба да у фокус свог интересовања ставе питање трансмисије, односно вертикалног преноса цена, као и то да ли су нарушени фер тржишни односи. Један од кључних фактора који може допринети расту цена хране јесу и трговинске марже“, наводи се у истраживању.
РЗС је спровео истраживање о приходима од продаје прехрамбених производа у трговини, као и истраживање о структури прихода од продаје производа прехрамбене индустрије од 1. јуна до 1. новембра 2023. године, по наруџби Владе Србије.
Укратко, налази Завода за статистику су да је просечна стопа бруто марже трговаца 14,9 одсто, док је стопа бруто марже у производњи 54,1 одсто за првих пест месеци прошле године. Другим речима, 3,6 пута је већа стопа бруто марже произвођача хране од трговаца.
Они се даље позивају на завршне рачуне за 2022. годину према којима је бруто профитна стопа (узимајући профит пре плаћања пореза) у прехрамбеној производњи износила 8,6 одсто, док је у трговини на мало бруто профитна стопа износила 3,6 одсто. Дакле и профитна стопа произвођача била је 2,4 пута већа него трговаца на мало храном.
Ако гледамо трговце, од 1. јануара до 30. јуна 2023. године, највећу маржу зарачунавали су на путер у просеку 33,6 одсто. При томе водећих 20 трговаца, односно трговински ланци, је обрачунавало маржу од 34,8 одсто, док су мали зарачунавали 21,8 одсто у просеку. Код путера је забележен и највећи распон маржи, од чак 76,4 одсто до девет одсто. Статистика је забележила и да су трговински ланци имали чак и егативну маржу на код прасетине и целог пилета, док су остали, односно мали трговци зарачунавали маржу и до 15 одсто.
Маржа на свињску маст је у просеку била 30,8 одсто, на млевену кафу 20,8 одсто, на киселу павлаку 25,4 одсто.
У истраживању се закључује да више марже код појединих субјеката у трговини на мало, поготову код већих трговинских ланаца, могу се објаснити повољнијим условима при набавци робе од добављача, како са домаћег тржишта, тако и из увоза, од конкуренције.
„Истовремено, овакви резултати указују на то да раст малопродајних цена у највећој мери потиче од високих трошкова производње ових производа (високе цене инпута у производњи и ниска економија обима)“, наводи се у анализи.
С друге стране, код произвођача убедљиво највећу стопу бруто марже има производња пекарских производа и тестенине, чак 98,8 одсто, као и производња биљних и животињских масти 93,5 одсто.
Међутим, треба напоменути да је маржа разлика у набавкон и продајној цени, у случају трговаца, из које се исплаћују сви трошкови пословања.
У истраживању статистике наводи се да највећу маржу има производња коју карактеришу високу индиректни трошкови. То су трошкови плата, транспорта, закупа, рекламе, дистрибуције, продаје, амортизација, финансијски трошкови. Другим речима, све осим трошкова набавке сировине и енергије. Управо производни сектори са највећим индиректним трошковима имају и највеће марже, јер из њих покривају веће трошкове.
У истраживању се закључује да је разлог за више марже у производњи прехрамбених производа ниска ефикасност прехрамбене индустрије услед високих трошкова производње, подинвестираности и недовољно искоришћених капацитета.
Индустријска производња захтева далеко већи капитал и инвестиције него трговина.
„Резултати истраживања указују управо на то да су инфлаторни притисци снажнији у производњи прехрамбених производа него у трговини на мало и у највећој мери потичу од високих трошкова производње примарних пољопривредних производа, који иначе представљају основну сировину у прехрамбеној индустрији“, закључак је анализе РЗС.
