Прочитај ми чланак

Французи желе Рубинов вињак

0

vinjak-rubin(Б92, Танјуг)

Србија има два извозна производа: Новака Ђоковића и „Рубинов“ вињак, оцењује Андре Шрајнер, сувласник француске дестилерије „Де ла Тур“ из регије Шарант.

Стручњаци ове и швајцарске компаније Салко, која широм света дистрибуира врхунска пића Мартела, Хенесија и курвоазјеа заинтересовани су да вињак ставе у понуду.

Ово је једна од већих фабрика у којима смо били, а вињак је међу четири најбоља брендија на свету – напомиње Андре Шрајнер, који је већ неколико месеци у контакту са „Рубином“.

„Поседује традицију, технологију и лојалне потрошаче. Разматрамо да пиће ове фабрике ставимо у нашу понуду. Све реакције на квалитет које смо тестирали у Француској и овде, указују нам да смо на путу да успоставимо конкретну сарадњу и надам се да ће она бити дугорочна“

Шрајнер признаје да су после пробе пожелели да купе неколико цистерни вињака. „Рубинов“ бренд је по његовим речима један од најбољих које је икада пробао, а у предности овог пића убраја специфичност аутентичних врста које се користе као база, али и храстову бурад у којима се чува вински дестилат.

„Последњих пет година расте потражња за смеђим алкохолним пићима (скоч, бренди, виски)“, истиче Ралф Цимерман, директор Компаније „Салко“.

Тражња за алкохолним пићима се са белих враћа на обојена, што се посебно односи на САД. Само од 2008. до 2009. године продавало се око 250 милиона флаша годишње, док је тај тренд у 2011. години порастао на 285 милиона флаша. Тренд је уследио после пада популарности током осамдесетих година, када су у неким областима примат узели вотка и рум.

Налажење начина да се продаја вињака усмери на тржишта где га до сада није било, један је од праваца у будућности крушевачке компаније, која вињак извози углавном у окружењу.

„Производимо више од четири милиона литара вињака годишње“, каже Зоран Бекрић, генерални директор „Рубина“.

„На годишњем нивоу поред Србије, извозимо у земље окружења и нешто мање у ЕУ. Вињак је настајао од шездесетих година захваљујући генерацијама врхунских технолога, а од приватизације 2005. године у протекле две године, закупили смо око 1.300 хектара државне земље у неколико виноградарских рејона Србије, а од 2009. у подизање око 150 хектара засада инвестирали око 1,5 милиона евра“.