Прочитај ми чланакКамате на дозвољени минус крећу се од 19,25 до 37,31 одсто, а на недозвољени иду и до 69,09% на годишњем нивоу.
Дозвољени минус, иако најпримамљивији, најскупљи је начин задуживања код банака. Колико год добро звучало то што једну плату можемо да потрошимо унапред, ово је и даље један од најскупљих, али у Србији и најтраженијих видова задуживања.
Мало ко је пре доношења ове одлуке погледао тарифник банке и израчунао колико папрено плаћа мало додатног новца.
Камате на ову позајмицу, према подацима НБС, нису се много смањиле у односу на претходну годину. На дозвољени минус крећу се од 19,25 до 37,31 одсто, док су претходне године биле од 19,25 до 37,83 одсто. Овај вид задуживања је најмање три одсто скупљи од кеш кредита, док камата за недозвољени минус иде и до 69,09% на годишњем нивоу.
Зависно од банке, грађани камату на дозвољени минус плаћају у различитом износу. Једни ће на дозвољени минус од 40.000 динара плаћати 7.700,00 динара на годишњем нивоу, или ће их сваки дан дозвољеног минуса коштати 21,09 динара. Други ће за исти производ плаћати 14.924 динара камате, а сваки дан кашњења ће их коштати 40,88 динара.
Поређења ради, за исти износ кеш кредита клијент банке ће на име камате на годишњем нивоу вратити 2.795 динара.
Недовољна информисаност о типовима задуживања доводи до тога да најскупљи банкарски производ буде најтраженији код грађана Србије.
Пре него што се упустимо у неки вид задуживања потребно је да одлучимо колико нам новца треба, колико ће то задуживање да нас кошта сваког месеца и колико ћемо банци на крају да вратимо.
