Прочитај ми чланак
Док главни и водећи медији траже светле тачке у америчкој економији, која даје знаке опоравка од стравичне рецесије, милионе људи који су без посла често се прећуткује. По питању неједнакости дохотка у Сједињеним Америчким Државама почетком овог месеца огласио се Берние Сандерс.
Сандерс је провео 16 година у америчком Конгресу као независан посланик што га чини најдуговјечнијим независним конгресмен у историји САД-а. Након службе у конгресу постао је сенатор који представља Вермонт. По политичком уверењу Сандерс је социјал-демократа. Демократи би га вољели имати у странци но Сандерс преферира независност.
У свом наступу на МСНБЦ-у Сандерс је изјавио: „Имамо најнеравноправнију расподелу богатства и прихода од било које значајне државе на земљи, горе је данас у САД-у него у било које време од 1928. године пре Велике депресије.“ Сандерс се пита је ли морално и прихватљиво да горњих 1% становништва поседује више од 35% богатства док истовремено доњих 60% становништва поседује 2,3% богатства.
Најшокантнији податак који Сандерс наводи је следећи: „У 2010. години 93% свих нових новчаних прихода отишло је горњем слоју од 1% становништва, док је преосталих 99% становништва уприходила преосталих 7%.“
„Велике корпорације које уживају рекордне профите – најбогатији људи – феноменално су добро. Они не седе на свом новцу, они трпају огромне количине новца у политички процес тако да би добили још више пореских олакшица, већу способност да повере послове спољним сарадницима, већу способност да похране свој новац у пореским уточиштима на Кајманским острвима. “ – Рекао је Сандерс.
Брзорастућа неједнакост дохотка у Америци у протеклих 30 година
У протеклих 30 година експлодирала је неједнакост у дохотку између горње петине становништва и доње петине становништва. „У Сједињеним Америчким Државама као целини најсиромашније петине домаћинстава имала је (2012. године) просечан приход од $ 20,510, док је горња 1/5 имала просечан доходак од $ 164.490 – осам пута више, овај омјер врха и дна премашује 8,0. За разлику од тога, у касним 70-тим годинама, ниједна држава није имала однос већи од 8,0. „
„Сједињене Државе тренутно имају већу неједнакост дохотка од Пакистана или Обале Слоноваче, према студији Think Progressa користећи податке из ЦИА Factbook-a. Неједнакост дохотка у Сједињеним Америчким Државама је заправо већа него у било које друго време у модерној историји од Велике депресије.“
Поставља се питање шта је створило те неспојиве услове? „Стагнација плата је део једначине, према студији Института за економску политику. На националном нивоу, најбогатија 1/5 доживела је раст у приходима од $ 2550 годишње током три деценије, док је доња 1/5 искусила добитке од само 1330 $ током целих 30 година. У 11 држава, студија наводи да је просечни доходак горњих 5% становништва нарастао за више од 100.000 $. Највећи пораст који је било која држава забележила код доњих 5% становништва износио је само $ 5,620. „
Упозорења Јозефа Штиглица
Добитник Нобелове награде за економију, Џозеф Стиглиц аутор је књиге „Цена неједнакости: Како данашње подељено друштво угрожава нашу будућност“.
Стиглиц тврди да продужење политике неједнакости, у којој 1% Американаца контролише 40% богатства поткопава економски раст, води у ерозију демократије и доводи до пораста нестабилност америчког друштва. Осим тога: „Америчка доходовна неједнакост представља застрашујућу сабласт за глобалну привреду.“
„Ризик је да ће средња класа бити све теже и теже погођена и да ће просперитет бити само за неколицину на врху. Но средња класа је важна за стабилан раст и јаку демократију. Када друштво постаје све више и више подељено, постаје све више управљано класом и врло је тешко да демократски процеси добро функционишу у таквом друштву. „
Стиглиц је фрустриран што друштво ради толико мало да исправи неравноправности у Америци. На питање које лекције САД може узети од других земаља, Стиглиц одговара: „Говорим о Бразилу у својој књизи, и о томе како су били способни да смање своју ниво неједнакости, иако они још увек имају пуно тога за направити. Француска обично има прилично стабилну једнакост, али је врло недавно дошло до повећања њихове неједнакости. Скандинавске земље су задржале релативно висок ниво равноправности и једнакости прилика. „
Стиглиц напомиње да је Америка променила смер око 1980. у време кад је Реган дошао на власт. Што се средине дистрибуције дохотка тиче, Стиглиц наводи: „Као што сам напоменуо у својој књизи, медијана дохотка за мушког радника данас је нижи него што је био у 1968. Години.“
„Упркос томе што је богата земља, они на дну у Сједињеним Државама имају неадекватну здравствену заштиту и храну. Када сам посетио Индију ове године, сјећам се како су мислили да је скандалозно да свако нема приступ храни. Људи у другим друштвима виде то као недостатак човјечности. Дијете рођено у сиромашној породици треба барем имати приступ одговарајућој храни и здравственој заштити. „
Што је са Кином?
Кина има исти проблем с неравноправношћу дохотка као и САД. Користећи Гини коефицијент, стандардан економски показатељ неједнакости дохотка, показује се да је ситуација у Кини на папиру нешто гора од ситуације од САД-у. Ове године Кинези су службено објавили Гини коефицијент за 2012. годину који износи 0.474, док задњи службени Гини коефицијент САД-а из 2010. године износи 0.469. Нижи Гини значи већу једнакост расподеле дохотка. Једнакост расподеле дохотка најбоља је у Шведској, Норвешкој и Немачкој које имају Гини мањи од 0.3, дакле на истом нивоу Југославије из 80-тих која је имала 00:27 или Совјетског Савеза 0:25-00:28.
Где је разлика Кине и Сједињених Држава?
Као прво, разлика није у бољој расподели дохотка, него у тренутно бољој расподели богатства. Богатство није само доходак већ се оно састоји од све финансијске и физичке имовине умањене за обавезе. Америчка студија о дистрибуцији светског богатства објављена 2006. године показује следеће: „Расподела богатства је недвосмислено више неравноправнијем него расподела дохотка у свим земљама које омогућавају поређење.“
Студија објављена 2006. године је међу првим таквим студијама, а утемељена је на подацима из 2000. године. Те године је кинески Гини коефицијент за доходак износио 0.412, док је амерички био 0408, но расподела укупног богатства, дакле Гини за богатство, износио је 0.550 за Кину и 0801 за Сједињене Америчке Државе. Само је Јапан имао равноправнију расподелу укупног богатства од Кине, док су Сједињене Америчке Државе спале у ред најмање једнаких држава по расподели богатства.
Као друго, питање је приступа. Стиглиц је описао мртвило с којим се у САД-у прилази овом проблему: „Радимо толико мало да исправимо неједнакости у својој земљи.“ У Кини је одмах Ма Јиантанг, директор Државног завода за статистику изјавио „Статистика је нагласила хитност да наша земља убрза реформе у расподели дохотка како би смањила јаз у богатству.“
Спомињу се два решења, прво; удвостручивање БДП-а и БДП-а по глави становника до 2020. године, како за урбано тако и за рурално становништво. Раније споменути Ма Јиантанг сматра да то није довољно. Он каже: „Кина треба настојати боље дистрибуирати колач свог привредног раста, док га истовремено покушава учинити већим, и настојати да ниска и средња примања становника расту брже.“
Кина је годинама имала рапидан економски раст, а велика неједнакост у расподели дохотка једна је од последица тога. Кина више не сме посвећивати пажњу само економском расту јер ће то с годинама довести до различитих проблема унутар друштва што ће се у крајњој линији одразити и на политику и економију.
Идеолошка позадина
У овом закључку осврнут ћу се на теорију Денг Сјаопинг. Денг Сјаопинг, утемељитељ кинеског економског чуда, најпознатији је по изјави „Није битно да ли је мачка црна или бела, битно је да лови мишеве“.
Многи на Западу су његове изјаве о богатству сматрали победом капитализма над комунизмом, док су се комунисти згражали његовим приступом. Независно од тога, да видимо што је Денг Ксиаопинг заиста заступао. Концепт „заједничког просперитета“ игра кључну улогу у Денговом поимању социјализма. Денг: „Ми се држимо социјалистичког пута како би постигли крајњи циљ заједничког просперитета, но немогуће је све регије развијати истим темпом.“
Подстицање неких подручја и људи да би се први обогатили усмерено је на гурање све више и више људи да постану богати и према циљу заједничког просперитета. Велике разлике између доходака људи током процеса богаћења треба решавати савесно што подразумева пажљиво и вешто руковање. Висок доходак је допуштен, но на њега морају бити наметнуте строге регулаторне мере.
Како они који су постали богати помажу заједничком просперитету појашњава Ву Ху: „Да би се постигао циљ заједничког просперитета, неке људе, нека подручја треба прво подстицати да се први обогате, тако да они могу помоћи заосталим крајевима да се оствари заједнички просперитет.“
Прва фаза, да неки људи постану богати се остварила, сад је питање хоће ли се, како, и у ком омјеру се може остварити заједнички просперитет?
– Bernie SANDERS – „Income Inequality in America“ (http://www.sanders.senate.gov/newsroom/news/?id=458e961f-7acd-458a-a614-fa55ea08bc6d)
– Michael POWELL – „Exceedingly Social, But Doesn’t Like Parties“ (http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/11/04/AR2006110401124.html)
– DESERT NEWS – „Skyrocketing income inequality in America over the past 30 years“ (http://www.deseretnews.com/article/865567225/Skyrocketing-income-inequality-in-America-over-the-past-30-years.html?pg=all)
– Joseph STIGLITZ – „US setting ‘terrible example’ with income inequality“ (http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/americas/united-states/121226/joseph-stiglitz-us-income-inequality)
– Michael LINDEN – „Middle Class Series: The Federal Tax Code and Income Inequality“ (http://www.americanprogress.org/issues/tax-reform/report/2012/04/19/11404/the-federal-tax-code-and-income-inequality/)
– XINHUA – „Gini coefficient release highlights China’s resolve to bridge wealth gap“ (http://english.qstheory.cn/economics/201301/t20130122_207487.htm)
– The STANDARD – „China releases Gini coefficient for first time“ (http://www.thestandard.com.hk/breaking_news_detail.asp?id=30734&icid=1&d_str=20130121)
– Davies, Sandstrom, Shorrocks,Wolff – „The World Distribution of Household Wealth“, 2006. (http://www.lisproject.org/lws/introduction/finalconf/06.1%20Davies-Sandstrom-Shorrocks-Wolff.pdf)
– Vodopivec (1993) reports a Gini coefficient for socialist Yugoslavia from the late 1980s of 0.27 (http://sro.sussex.ac.uk/1373/1/labor_earning_inequality_in_Serbia.pdf)
– B.Milanovic „Onaverage, inequality in Eastern Europe and the former Soviet Union increased from a Gini coefficient of 25-28 (below the OECD [Organization of Economic Cooperation and Development]average) to 35-38 (above OECD average) in less than 10 years.“ (http://ideas.repec.org/p/wbk/wbrwps/1935.html)
– YANG Chungui – „Deng Xiaoping Theory and the Historical Destiny of Socialism“ (http://www.politicalaffairs.net/deng-xiaoping-theory-and-the-historical-destiny-of-socialism/)
– WANG Yu – „Our Way: Building Socialism with Chinese Characteristics“ (http://www.politicalaffairs.net/our-way-building-socialism-with-chinese-characteristics/)
(Адванце)
