Због малих зарада сиромашни Срби постају вегетаријанци, што можда није лоше јер нација постаје здравија. Не треба заборавити да је претерана употреба меса и његових прерађевина главни узрок за многе болести савременог човека. Просечна годишња потрошња меса по становнику не прелази 60 килограма, а то је половина европског просека.

Рајко Латиновић из Имеса каже да се цене меса подешавају према кретању цена стоке, при чему послодовци су ти који се последњи одрићу своје зараде за рад мањих цена својих производа како би месо  и даље било колико толико доступно просечном Србину.

„Товљеници су по килограму живе мере у последња два месеца поскупели са 160 на 190 динара. Када је у питању јунеће месо цена живе мере јунади се одржава на противвредности 2,1 евра по килограму”, наводи Латиновић.

Већи произвођачи меса упозоравају да због раста евра поскупљује сточна храна. Пре три месеца килограм концентрата за производњу свињског меса коштао је 26 динара сада је његова цена више од 32 динара за килограм.

Милосав Грбић са фарме  Визељ тврди да је основни разлог поскупљења раст цене кукуруза са 18 на 20,5 динара, око седам одсто, као и соје, која је поскупела са 38 на 50 динара по килограму.

Пре четири године, земљорадници су гајили 500 хиљада приплодних свиња, док их је прошле године било 15 хиљада мање.

Мање је и јунади па је према званичним подацима Привредне коморе Србије у кланицама прошле године произведено 82 хиљаде тона јунетине, што је за двадесетак одсто мање него пре три године.

Како тренутно Србија нема владу, државне органе Србије не дотичу проблеми српске индустрије меса. Могуће зато што они који својим радом и одлукама  могу решити у месној индустрији ове нагомилане проблеме , имају толика примања да и не примећују када дође до скока цена.

(РТС)