Прочитај ми чланак
Скроман недељни ручак, намирнице за вечеру и сутрашњи доручак. Цех је 3.000 динара и на наплату стиже за 210 дана. Грађани Србије су некада месецима отплаћивали технику, ауто, летовање. Сада путују све мање, реновирања одлажу, аутомобили су више на паркингу него на улици, храну купују на почек. Чек који следеће године доспева на наплату подсетиће их на давно поједени оброк, а многи се питају чега још да се одрекну да би имали новца за следећи.
Србија је крајем 2008. године закорачила у светску економску кризу, а излазак се и даље не назире. Од тада је без посла, гледано по подацима из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, остало пола милиона људи. Међу њима су формално запослени, они из „црне“ зоне и око 110.000 пољопривредника.
Они који и даље раде, када се гледа просечна плата, зарађују приближно исто. У 2008. години плата је у просеку износила 357 евра, а у првом кварталу ове – 362 евра. Проблем је што та једна зарада данас храни више људи.
Раде под старе дане пензионери који примају далеко испод просека давно су пробили границе издржљивости. Зато су приморани да раде и под старе дане. – Тешко је преживети данас са пензијом од 9.800 динара – каже М. Н., пензионерка из Земуна. – Са 35 година стажа, принуђена сам да радим по кућама, да чистим и чувам децу како бих уопште преживела. Другачије немам довољно за храну и лекове. Све теже могу да подмирим и рачуне за комуналије.
– Подаци трговина, наших чланица, показују да је од 2008. године до сада промет пао за чак 26,5 одсто – каже Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца. – Постоје разлике по регионима, али минималне. За ово време су плате у приватном сектору, за разлику од државног, пале. У 2008. зараде су се кретале од 390 до 450 евра, а сада су између 300 и 340 евра. Таман толико колико је пала куповна моћ. Трендови су лоши и не верујем да ће скоро бити боље. Када би нова влада заиста спровела неке стимулативне мере већ од јесени, прве ефекете бисмо видели крајем следеће године. Тек тада би плате могле да порасту и да се повећа запосленост. У овом тренутку веома мали број фирми је способан да прави профит. А то је предуслов новог запошљавања. И даље је већина у губитку, а то значи да морају да настављају штедњу.
И док званична статистика показује да је зарада, гледано у динарима, из месеца у месец већа, а да у еврима стагнира, број оних који је примају је све мањи. Према последњим подацима, у Србији је сваки четврти радно способни грађанин – незапослен. Уколико ту просечну зараду поделимо и на оне који је не примају, статистика изгледа потпуно другачије. Укупан фонд зарада на број становника из месеца у месец дели економиста Мирослав Здравковић. У мају је, види се из његових прорачуна, просечни грађанин Србије на располагању имао 9.917 динара. Новосађани су могли највише да троше, по 18.430 динара, али је зато житељ Опова требало месец да прегура са свега 1.660 динара.
Са толико примања, већина се „кандидује“ за народну кухиљу. Године кризе су повећале број званично сиромашних. Пре три године испод линије сиромаштва живело је 6,3 одсто грађана Србије, а данас 9,2 одсто, што је скоро 700.000 људи. Значи да сваки десети грађанин живи са мање од 8.500 динара месечно. Са толико новца грађани могу себи да обезбеде само векну хлеба, литар млека, килограм кромпира и по 200 грама најјефтинијег паризера дневно.
– Наравно да 8.500 динара није довољно, с обзиром на раст цена и трошкова – каже Владимир Божанић, начелник за анкетна истраживања из Републичког завода за статистику. – Али та граница одређена је према минимуму потреба човека за калоријама, које су неопходне само да би преживео, а сваке године усклађује се са годишњим растом инфлације.
. Потрошња и цене расположива средства домаћинства су у 2011. години била за 118,9 одсто већа него у 2003. години. Истовремено цене су порасле 118,4 одсто. Статистика открива да су током ових година порасли издаци за храну и безалкохолна пића реално за 1,1 одсто, а за становање, воду и електричну енергију за 3,8 одсто. Реално смањење издатака домаћинства су имала код опреме за стан и текуће одржавање (7,8 одсто), осталих личних предмета и услуга (11,7 одсто), алкохолних пића, дувана (13,7 одсто), обуће и одеће (26,8 одсто) и образовања за скоро 50 одсто.
Божанић напомиње да ће убудуће граница сиромаштва бити утврђивана према европској методологији, што ће показати да је у Србији дупло више грађана испод линије сиромаштва. Грубе процене показују да је таквих између 18 и 20 одсто, односно да је петина грађана Србије на рубу егзистенције. И стручњаци се слажу да је поменута сума довољна само за голи живот. Економиста Владана Хамовић сматра де се та рачуница уклапа само за подмирење „доње“ границе основних потреба.
– Уз најосновније дневне намирнице, хлеб, млеко, поврће, повремено је могуће купити и неки сувомеснати производ, што значи да се сиромашни грађани буквално свега осталог одричу – каже Хамовићева.
А колико нам још одрицања предстоји, то нико не може да каже. Економистима је јасно да опоравка нема у кратком року. Да би му се уопште надали, морали бисмо да дочекамо да у Србији проради производња. Тако мисли економиста Иван Николић.
– Морамо значи прво да штедимо, па то да инвестирамо у покретање производње – сматра Иван Николић. – И све да нова влада и учини нешто у том правцу, ефекте можемо да очекујемо тек пред крај њеног мандата. Под условом да издржи пун мандат. Инвестиције су кључ. Без њих нема ни производње, нити раста бруто домаћег производа. Производња мора да буде приоритет свих приоритета и да надвиси све друге циљеве. Неопходне су и болне реформе, али о њима се толико причало, а скоро ништа није урађено. Више причати нема смисла. Али само је то одржив пут. Ми можемо да продамо Електропривреду Србије. Добили бисмо неколико милијарди евра и неко време живели лепо, али то је вештачки, неодрживо.
ЕВРОПА И СРПСКА МЕРИЛА
Према европским мерилима, сиромашни су сви они који имају мање од 598 евра месечно. Европљани третирају и релативно сиромашне, а то су сви који примају мање од 60 одсто просечне плате. Србија се још бави само апсолутно сиромашнима. То су грађани који имају мање од суме која може да подмири само најосновније егзистенцијалне потребе. Она тренутно износи 8.500 динра.
