У потврђеној оптужници за пад надстрешнице Железничке станице у Новом Саду налазе се детаљни налази и мишљење вештака Факултета техничких наука. Тим стручњака са Департмана за грађевинарство и геодезију одмах након несреће изашао је на лице места и до 20. новембра предао комплетан налаз тужилаштву.

Увиђајем на лицу места и лабораторијским испитивањима утврђено је да су сви материјали коришћени при изградњи објекта 1964. године били задовољавајућег квалитета. Пад надстрешнице, стога, не може се приписати лошем квалитету уграђених материјала.Из налаза вештака произлази да је до рушења конструкције дошло комбинацијом два главна фактора који су постепено умањивали носивост.

Први и најизраженији фактор јесте корозија каблова за преднапрезање, јединог носећег елемента затега којима је надстрешница била везана за кров. Лабораторија ИМС Београд утврдила је да је приближно 40 одсто свих каблова било потпуно неактивно у тренутку пада. До корозије је дошло на споју затеге и кровног носача, на делу дугом око 23 центиметра. Вештаци сматрају да је технологија уградње оставила зазор кроз који су каблови били изложени атмосферским утицајима. Овај недостатак могао је да буде утврђен редовним контролним прегледима.

Други фактор је повећано оптерећење затега у односу на оригинални пројекат. Током изградње 1964. године уместо слоја за пад изведен је слој неармираног бетона који је тежи за око 65 килограма по квадратном метру. При реконструкцији започетој 2021. године стари слој бетона и керамичка облога нису уклоњени, што је додало још 20 килограма по квадратном метру. Уградњом стакала са металним оквирима додато је додатних 27 килограма по метру квадратном. Укупно, конструкција је у тренутку непосредно пред лом била изложена оптерећењу већем од првобитно пројектованог за око 107 килограма по квадратном метру, односно за око 23,11 тоне.

Вештаци истичу да је надстрешница првобитно била квалитетно изведена и да је поуздано служила све до рушења, чак и без редовног одржавања. Међутим, изостанак одржавања спречио је правовремено уочавање пропадања каблова. Визуелне назнаке лома морале су бити уочљиве у данима који су претходили трагедији.

Постојећа конструкција није била обухваћена пројектом реконструкције ни са аспекта постојећег стања, ни са аспекта повећања оптерећења. Главни пројектант, имајући у виду недостатак архивске документације и старост објекта, требало је да укаже на потребу израде елабората о процени стања конструкције.Надстрешница Железничке станице у Новом Саду срушила се 1. новембра 2024. године, а у трагедији је погинуло 16 особа.

(Србин инфо)