Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић каже да цела Влада може да тражи изборе и достави му образложен предлог за распуштање Народне скупштине, али да ако он то не жели - избора неће бити.
Вучић је то казао у божићном интервјуу телевизији Информер истичући своју надлежност у расписивању избора, а насупрот тврдњама студената у блокади да није надлежан за њихов, како каже, једини захтев – одржавање ванредног гласања за Народну скупштину.
– Мени може и влада да напише зашто сматра да је неопходно да се распусти Скупштина. И ја кажем не пада ми на памет, не прихватам то као образложење и нема распуштања Скупштине. На сваки начин је та одлука у мојим рукама. Што сте лагали нацију више од пола године да сам ненадлежан и да се не питам ништа – навео је Вучић тумачећи одредбе Устава и закона које се односе на његове надлежности и које му заиста остављају могућност да одлучи супротно предлогу Владе када је реч о изборима.
Професорка права у пензији Весна Ракић Водинелић за Данас указује на члан 109. ст 1. Устава Србије који гласи: „Председник Републике може, на образложени предлог Владе, распустити Народну скупштину“.
– Ни Уставом ни Законом о Влади није предвиђено нити наговештено шта образложени предлог Владе мора да садржи, нити у којој ситуацији би Влада подносила предлог за распуштање Скупштине, а који би водио ванредним изборима. Из језичког значења ове уставне одредбе произлази да председник Републике није дужан да прихвати образложени предлог Владе. Реч „може“ значи да он може распустити Скупштину, али не мора, тј. да може и одбити овај предлог Владе – појашњава она.
Додаје да члан 20. Закона о председнику Републике гласи: „Председник Републике може да распусти Народну скупштину на образложени предлог Владе. Председник Републике дужан је да распусти Народну скупштину у случајевима који су одређени Уставом. У оба случаја, са указом о распуштању Народне скупштине председник Републике доноси одлуку којом расписује изборе за народне посланике. Председник Републике не може да распусти Народну скупштину док траје ратно или ванредно стање“.
Ракић Водинелић наводи да је из прва два става ове одредбе извесно исто оно што произилази из Устава: председник Републике није дужан да распусти Скупштину онда кад Влада поднесе образложени предлог за то.
Закон о председнику Републике, додаје она, не одређује нити индицира услове за одбијање овог предлога Владе и не предвиђа чак ни обавезу председника Републике да своје одбијање образложи.
Саговорница листа сматра да би разумно било очекивати да Влада предложи распуштање Скупштине, а да председник Републике то прихвати у случајевима нпр. слабљења коалиције, ако је Влада коалициона, или ако прети губитак легитимитета Владе или парламентарне већине или онда када између председника Републике и Владе и парламентарне већине постоји неповерење или размимоилажења, итд.
– Међутим, у Србији сви ванредни парламентарни избори расписивани су управо на основу ове уставне одредбе, тј. онда када је председник Републике распуштао Скупштину на образложени предлог Владе. У свим тим случајевима постојала је тесна сарадња, тј. отворена подређеност председника/председнице Владе председнику Републике и избори су расписивани са идејом да се потврди или оснажи парламентарна већина и да се опозиција ослаби. Дакле, и кад би Влада премијера Мацута поднела образложени предлог за распуштање Скупштине, председник Вучић не би био дужан да Скупштину распусти и распише нове изборе – констатује Ракић Водинелић.
На питање шта нам то говори о позицији председника који може ићи и супротно влади, одговара да уставна улога председника није искључиво протоколарна, али није ни тако, бар не нормативно, моћна као што реалност политичког живота у Србији показује.
– Ово је уставно решење са којим се Скупштина двотрећинском већином сагласила, а народ на дводневном референдуму потврдио још 2006. кад је важећи Устав усвојен. Управо сам у листу Данас, одмах по усвајању Устава у Скупштини, објавила свој став о процедуралној нелегитимности Устава и о спорним или нејасним одредбама које су у њему садржане. Одредба о распуштању Скупштине на предлог Владе је само једна од таквих. А има их много. Упркос свему, Устав се мора поштовати и онда када вам се поједине одредбе не свиђају. Према редовном току ствари не очекује се да председник Републике крши или злоупотребљава Устав. Међутим, овај председник Републике је ту претпоставку редовног и разумног поретка ствари много пута већ оборио. Није било ниједне Владе у Србији откад је Вучић председник чији би му се премијер или већина у Влади супротставили. Он се брижљиво старао о томе – каже она.
