Прочитај ми чланак

ЗУЛУМЋАРИ ОКО НАС Поднете чак 694 пријаве за нестале (украдене) бебе широм Србије!

0

Доношење Закона о несталим бебама затражено је од Србије након пресуде Европског суда за људска права из 2013. године по којој је утврђено да је Зорици Јовановић повређено право на породични живот (украдена беба).

Она је, подсетимо, пре 37 година родила сина у Ћуприји. Тачно 30 година касније, Зорица је од Европског суда за људска права у Стразбуру добила пресуду која није отклонила све њене сумње.

Она је уједно и једина мајка која је добила пресуду у Стразбуру у случају несталих беба, јер је тешко доћи до доказа у држави где зулумћари и даље живе (и владају), иако ЕУ често подсећа Србију да је јасно да је деценијска крађа беба из породилишта широм Србије (укључујући Војводину и КиМ) организовани криминал јер без спреге врха државе, разних служби, лекара, бабица и других то не би било могуће.

Циљ овог Закона, усвојеног тек у фебруару 2020. године је утврђивање чињеница на основу којих може да се утврди истина о статусу те деце на основу доказа који се изведу и прикупљених података у судском поступку од државних и других органа, родитеља и других особа.

„Закон је усвојен у фебруару прошле године, а родитељи су имали рок до 3. новембра да пријаве своје случајеве. Овај закон је ставио рок родитељима што мора да се промени. Дакле, да се скину рокови, да се раде паралелне ДНК анализе и парафински калупи. Такође би требало да се иде на терен као радна група. Да у тој групи буду родитељи и рецимо, неко из МУП- а, онда ће те болнице да нам дају папире и доказе о нашој деци“, каже Новокмет.

У међувремену, Европски суд за људска права одлучио је да стави на чекање две пријаве против Србије које се односе на случајеве „несталих беба“ у домаћим породилиштима током осамдесетих година, објављено је на порталу Савета Европе.

„Било је вести да је суд одбацио те пријаве, али није. Оне су стављене на чекање, јер је у Србији донет закон. Међутим, као да се врши опструкција тог закона и да нам се можда само баца прашина у очи као да се у овој земљи нешто ради“, каже Мирјана Новокмет.

Према подацима којима располаже Служба за односе са јавношћу Савета Европе, још десетак пријава које се односе на случајеве „несталих беба“ чекају на одлуку Европског суда за људска права.

Тајне архиве се и даље не отварају, иако сваки политичар то обећава деценијама.

Несрећни родитељи годинама инсистирају и на томе да се бебе воде као украдене, што и јесу правно гледано јер су буквално крадене из породилишта без знања мајки и чланова породице, свака власт и медији који служе режиму инсистирају на термину „нестале бебе“ јер алудира на то да су просто некако испариле (изгубиле се) и тиме плански ублажавају ово недело и амнестирају злочинце који и даље нису обелодањени и осуђени (иако су мајке наводиле имена лекара и бабица који су директно учествовали у крађама).