Уместо избора, понудио је свој суманути план у 5 тачака и најавио отварање специјализованог портала где ће људи моћи да му пишу о бахатом понашању његових најближих сарадника. Отприлике као и оно примање народа једном месечно у касарнама. Што се плана тиче све се своди на то да народ почне много више да ради, а он ће заузврат убедити своју булументу да смањи бахаћење. Читај пљачку и крађу. Јединствен план истинског визионара из Чипуљића.
Седећи по навици у редакцији Информера, на Колегијуму, са својим другарима, који су сами себе прогласили некаквим новинарима, уз зеро колу и хладну воду, Вучић је, сипао лажи брзином муње, уз мумифицирано мумлање и одобравање окупљених назови новинара. Њима је, који, иначе, кипте од знања и образовања, објашњавао како је Бодирога необразован и да то знају сви. Тврдио како је звучни топ измишљен и да је то лаж коју ће сви кад тад признати. Урадио је то у истој оној редакцији где се јавно славила употреба звучног топа уз повике “удри председниче” и “дуни ветре мало преко јетре”. Да не говоримо да је употребу тог звучног топа признао Ивица Дачић, министар унутрашњих послова и Вучићев незаобилазни другар Чеда Јовановић. Толико о Вучићевим истинама. Задужио нас је још милијарду и триста милиона евра да би видео Си Ђи Пинга.
Успут је наглашавајући своју огромну блискост са братом Андрејем, рекао и да су њих двојица одрасли као полу барабе на Новом Београду у блоковима. Дакле, полутани. Ни вино, ни вода. Полу свет који, нажалост, диктира целој Србији шта и колико би требало да ради. Можда их зато и називају полу браћом. Они су толико храбри и јаки да заједно са сином Данилом могу свима без проблема поделити чврге, али због васпитања и позиције самог Александра то неће учинити.
Вучић је тешка срца у исповедаоници редакције познате по томе да као и он само истину саопштава покренуо тужну причу о свом наслеђу и шта ће се догодити кад једном буде отишао са власти. Осим што ће сви, како је и сам констатовао бити њему испод колена, најавио је, жесток обрачун за његово наслеђе које ће сви хтети на различите начине да присвоје.
За сада је Кристијан Голубовић отишао најдаље и злу не требало истетовирао Вучићев лик на својој руци. То ће уједно бити једино што ће се памтити и остати уписано у аналима председниковог владања. Уз наравно, незаобилазни Ћациленд, његову јединствену и најважнију заоставштину. Од полу барабе како сам себе крсти шта више очекивати. Полутани једноставно не могу више да добаце, а зашто је народ прихватио да баш такве бира то је за дубљу анализу.
У сваком случају, студенти побеђују, а Вучић може до миле воље да седи у Информеру и забавља својим лажима неуки пук, изигравајући некаквог храбришу који чак ни изборе које тврди да добија, не сме да распише. Типично за полу свет. Уосталом, само њима се и обраћа све време. Полупан и споља и изнутра, од огромне количине лажи, пљачке и издаје свих националних и државних интереса, Вучић верује да ће успети да докрајчи Србију и побегне од било какве одговорности. Али то се неће догодити. Толико би морао знати.
