Прочитај ми чланакПоједини истраживачи сматрају да су предвиђања Републичког завода за статистику о успоравању пада броја становника неоправдано оптимистична.
Према попису становништва из 2002. године, већи је удео старијих од 65 година у односу на млађе од 15 година, а 2021. године цела беби бум генерација (рођени у периоду две деценије после Другог светског рата) ушла је у контигент ’65 плус’, што значи да Србија никад више није имала старог становништва.
Пројекције Републичког завода за статистику за две деценије унапред, ипак показују да, осим што ће нас до 2041. године бити пола милиона мање, имаћемо много више старијих грађана од 80 него млађих од четири године, док ће и број жена бити за 200.000 већи од мушкараца.
Демограф Гордана Бјелобрк из РЗЗО за РТ Балкан ипак тврди да је тешко дати прецизне процене толико унапред.
„Полази се од претпоставки како ће се кретати наталитет, морталитет и миграције. Што се тиче наталитета, број живорођених се десетак година уназад одржава на сличном нивоу без драстичних осцилација. Што се тиче броја умрлих, очекујемо у подацима за 2023. да ћемо имати мање од 100.000 умрлих, док смо током 2021. и 2022. имали повећање тог броја због ковида. Међутим, ми имамо све већи удео старијих од 65 година, наводи Бјелобрк.
Новине могу да донесу евентуално миграције, спољашње и унутрашње, као и одлазак и долазак страних држављана који су дуже од годину дана у земљи.
„Управо ти друштвено-економски трендови и демографске појаве могу да утичу на осцилацију броја становништва“, појашњава наш саговорник.
Додатна миграциона кретања зависиће од глобалних дешавања попут ратова, економских криза, поремећаја на тржишту радне снаге, рецесије и сличног.
Сликовит пример неравномерне насељености делова Србије су претпоставке према којима ће Југоисточна Србија изгубити 40 одсто становништва, док ће Београд изгубити тек 3,8 одсто.
„Већ сада имате ситуацију да је сваки четврти становник Источне Србије старији од 65 година, док је у остатку земље то сваки пети. Позитиван миграциони салдо је увек ка Београду, та кретања се бележе и у Новом Саду и Нишу. Проблем са истоком земље је што грађани не мигрирају само у унутрашњости земље, већ и у иностранство“, објашњава наша саговорница.
Када је реч о популационим мерама, подвлачи да је све добродошло.
„Демографија је национални интерес и представља одрживи развој сваке земље“, закључује Бјелобрк.
Демограф Владимир Никитовић из Института друштвених наука за РТ Балкан каже да пројекције РЗС датирају још од 2014. и да су урађене на основу података из Пописа становништва 2011. године.
„Оне су се од старта показале неоправдано оптимистичним, пре свега јер су предвиделе позитиван миграциони биланс. Стога сви остали коментари нису основани, нарочито онај да ће доћи до успоравања пада броја становника. Разлог је што се пореде застареле пројекције са падом регистрованим између два последња пописа. Према свим пројекцијама, број становника Србије ће се у будућности смањивати“, поручује Никитовић.
Он указује да ће депопулација више погодити регионе западне Србије и Шумадије, те источне и југоисточне Србије.
„Велики градови ће и даље расти, а регионални демографски и друштвени развој биће све неуједначенији. Поред великих економских неједнакости, постоје и разлике у регионалном индексу људског развоја. Док је Београдска област на нивоу Пољске, остатак Србије је на нивоу региона. То све може да буде последица ниског степена образовања, добрих здравствених изгледа или високог БДП-а. Такође, постоје и регионалне разлике у фертилитету, па је приликом креирања популационих политика потребно одговарати на конкретне регионалне и локалне проблеме, а кључни предуслов за позитивне демографске промене било би смањивање регионалних разлика“, поручује демограф у свом Националном извештају о људском развоју.
