Прочитај ми чланак
Доктори у хитним службама потврдиће вам да кроз њихова улазна врата прође много више пацијената после поноћи, а за то постоји научно објашњење.
Астма, проблеми са срцем, главобоље, болести плућа, само су неке од болести чији симптоми постају неподношљивији ноћу.
За астму је карактеристичан ноћни кашаљ који чак 61 одсто оболелих спречава да се добро наспавају.
Нивои хормона као што је кортизол, хормон који контролише стресс, мењају се током ноћи, што утиче на дисајне путеве.
После поноћи, дисање се успорава, што резултира мање успешним преносом кисеоника у крвоток и угљен-диоксида из организма.
Спаваће собе су такође пуне окидача за астму – прашне у душецима, јастуцима, завесама и слично.
Такође, једна од најболнијих врста главобоља, позната и као „аларм главобоља“ обично почиње око два сата после поноћи.
Ове ужасно болне главобоље могу се дешавати из ноћи у ноћ у исто време. Толико су болне да их називају и суицидалним, јер они који пате од њих дословно желе да умру“, објаснио је др Енди досон из Кинг колеџ болнице.
Чак 50 одсто људи који болују од мигрена је потврдило да их често ноћу буди бол.
Да ли сте знали и да се већина инфаркта догоди у раним јутарњим часовима? Та чињеница се објашњава тврдњом да тромбоцити постау лепљивији и склонији стварању тромбова.
„Такође, ефекат лекова узетих претходног дана у ноћно доба почиње да слаби“, истиче Мартин Кови, профессор кардиологије на Империјалном колеџу у Лондону.
Многи пацијенти се жале да им се прехлада током ноћи такође погоршава.
Објашњење лежи у веома једноставној чињеници – хоризонталном положају у којем спавамо. Дисајни путеви, који су ионако делимично закрчени због прехладе, постају још мање проходни у лежећем положају, па долази до кашља и гушења.
(mondo.rs)
