Прочитај ми чланак
Дрога и телефони стижу у пакетима, упаковани у оригинално запаковане конзерве, пасте за зубе, креме… Цена мобилног од 200 до 1.000 евра, дрога скупља него на улици.
Мобилни телефони и дрога и даље су тражена роба у српским затворима и њихова цена директно зависи од количине која је у понуди са унутрашње стране затворског зида.
– И мобилних телефона и психоактивних супстанци има у затвору, иако у много мањим количинама него пре 2, 3 и више година, а доказ за то је и у томе да их стално проналазимо и одузимамо од осуђених лица – каже Јанко Станишић, заменик начелника службе обезбеђења у најчуванијем затвору у држави, КПЗ Забела код Пожаревца.
Цена мобилног телефона, у зависности од начина уношења и техничких карактеристика варира у распону од 200 до чак 1.000 евра, док је дрога и неколико пута скупља него на илегалном уличном тржишту.
Начини на које акцизна роба покушава да се прокријумчари у затвор некада су били и наивни, али много чешће веома маштовити. Осим што је неколико година улагано у реновирање и обнављање смештајних капацитета српских затвора, значајна средства утрошена су и за унапређење безбедносних мера и процедура набавком најсавременије технике за обезбеђење, преглед лица и пошиљки.
Контролу и претрес пролазе сви који улазе у завод, како посетиоци, медицинско особље, чувари, али и директор Завода. Инвестиција у набавку најсавременијих контрадиверзионих врата и рентгена, који откривају и најмање присуство наркотика и под којима се види буквално све, почели су да дају резултате чим су монтирани.
Сталном обуком особља могућности уношења недозвољених предмета и супстанци сведени су на ниво статистичке грешке, али дроге и телефона и даље има. Како?
То у највећем делу улази путем посета осуђеним лицима, било да су оне једночасовне, двочасовне или посете брачних другова које трају три сата, а било је И случајева да смо на делу хватали запослене, каже Станишић.
Сам начин уношења иде од замене обуће у просторији за посете, преко ушивања у рубове гардеробе до гутања кондома са психоактивним супстанцама који се касније избацују изазивањем повраћања у собама у којима се одвијају такозване љубавне посете. Има и покушаја кријумчарења у вагиналним и аналним отворима – каже Станишић, па наставља:
– Дрога и телефони стизали су и у пакетима, упаковани у наизглед оригинално запаковане конзерве, пасте за зубе, креме и слично. Захваљујући најмодернијој техници такви покушаји су се проредили али не значи И да их нема. Њихово је да покушају а наш посао је да их спречимо у томе – наглашава наш саговорник.
Изменама и допунама закона о извршењу кривичних санкција, које је Скупштина Србије усвојила у мају 2011, а у припреми су и најновије измене, осуђеници су добили више погодности које могу да заслуже, али и изгубе, у зависности од владања током одслужења казне.
Сада је предвиђено да имају право на три телефонирања по петнаест минута недељно И многи осуђеници размишљају на начин да би кршењем дисциплине могли да изгубе ту И многе друге привилегије – објашњава Јанко Станишић.
КПЗ Забела једини је српски затвор строго затвореног типа у склопу којег се налазе полуотворено и затворено одељење. Карактер строго затвореног типа Забела је добила конципирањем седмог павиљона у којем су смештени затвореници с неприлагођеним понашањем, а који је фактички затвор у затвору. 2009. године у рад је пуштено и посебно одељење у којем се издржавају казне за кривична дела организованог криминала.
Ово здање пандам је најбоље обезбеђеним светским затворима а поред затворских чувара овде је увек присутна и јединица Жандармерије. Најпознатији од 16 становника здања чији је капацитет 60 осуђеника је Милорад Улемек Легија, осуђен на 40 година затвора због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.
Затвор реалног капацитета од око 850 осуђеника тренутно насељава њих нешто мање од 1.400, а бољим смештајним условима, између осталог, допринеће и недавно донети Закон о амнестији. Основни бенефит закона који је обухватио око 4.000 осуђеника, од којих је око 1.100 у протекла три месеца већ отпуштено из српских затвора, пре свега је у смањењу пренасељености казнених установа, већем комфору осуђених лица, али и у буџетској уштеди од око 900 милиона динара.
Упражњена места ипак неће дуго остати слободна јер ће сада почети да се смањује број од око 5.000 оних који су због попуњености капацитета чекали упућивање на одслужење казне.
(текст и фото: Телеграф.рс)
