Хашки трибунал није добио никакав званични захтев од било које државе, у вези с било каквим конкретним осуђеником или оптужеником да служе казне у њиховом затвору каже за Данас портпарол Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) Ненад Голчевски на наше питање да ли је нека земља упутила захтев Хагу да хашки осуђеник Радован Караџић, бивши председник Републике Српске, служи казну од 40 година у затвору те земље.

Исти је случај, додаје Голчевски, и са Ратком Младићем, командантом војске РС, оптуженим пред Хашким трибуналом за геноцид и друге ратне злочине. Одлуку у којој држави, односно затвору ће неки хашки осуђеник издржавати казну одређује председник Механизма за међународне кривичне судове. Механизам је 1. јула 2013. преузео одговорност за надзор извршења свих казни које је изрекао МКСЈ.

Особе којима су за злочине осуђујућу пресуду изрекли пред МКСЈ не издржавају казне у притворским јединицама Уједињених нација у Хагу, јер ове установе нису затвори. Казне се издржавају у земљама чланицама УН које су потписале споразуме о извршењу казни Норвешка, Шведска, Финска, Данска, Естонија, Пољска, Аустрија, Белгија, Велика Британија, Француска, Шпанија, Португал, Италија и Немачка. Државе које су потписале споразум с МКСЈ-ом, а у које до данас није пребачен ниједан осуђеник су Албанија, Словачка, Украјина.

Иако није потписница споразума о извршењу казни, српски представници већ годинама покушавају да “натерају” УН да јој дозволе да њени грађани осуђени пред Трибуналом издржавају казне у Србији. Тако су на седницама Савета безбедности УН у оквиру расправа везаних за рад Трибунала више пута износили тај захтев. На пример, тадашњи премијер Ивица Дачић је 2013. затражио од генералног секретара УН Бан Ки Муна да омогући да српски држављани, осуђени пред Хашким трибуналом, служе затворске казне у Србији. Он је тада, у писму Бан Ки Муну навео да је Србија спремна да осигура потпуну безбедност локација на којима би се служиле затворске казне.

Дипломатски извори Данаса тврде да је “немогуће” и “нереално” да српски држављани осуђени пред Трибуналом издржавају казне у Србији. “Чак и када би Србија потписала споразум са Механизмом, то би била само могућност, и то само за ниже рангиране осуђенике. На пример, никада не би дозволили да Караџић издржава казну у Србији”, указује наш саговорник.

Иначе, казне које су изрекли Хашки трибунал и Механизам, али и Међународни суд за Руанду за кога важи све горе наведено извршавају се у складу са међународним затворским стандардима и важећим законима државе у којој се казна извршава, под надзором Механизма. Такође, признате организације, попут Међународног комитета Црвеног крста и Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања, редовно врше инспекцију затворских услова како би се обезбедило поштовање међународних стандарда.

Поступак избора државе

Поступак за избор државе у којој ће осуђеник служити казну је следећи секретар Механизма ступа у контакт с једном или више држава како би установио да ли су спремне да се у њима издржава казна. Потом председнику Механизма подноси извештај у којем наводи државе у којима се потенцијално може извршити казна и друге релевантне информације. Председник на основу тих информација, али и других које евентуално затражи, одређује државу у којој ће казна бити извршена. Секретар извршава ову одлуку.

Извор: danas.rs

Ознаке: државе, пресуда, Радован Караџић