Прочитај ми чланакНе постоји тренутно, вероватно ниједна особа на планети која не поставља питања, које муче читав свет: Када ће пандемија коронавируса престати? Када ће се ово лудило завршити? Када ћемо се вратити нашем нормалном животу?
Такође, не постоји ниједна особа која не познаје некога ко је сада у самоизолацији због превенције болести или је већ оболео. Свако у породици има најмање једну особу која спада у ризичну групу, јер је старија од 65 година или је хронични или онколошки болесник. То су људи који, ако их ухвати коронавирус, може им лако одузети живот. Мада ни најмлађи нису отпорни.
Пандемија нема границе
Кратак одговор на постављено питање, када ће се ово завршити, био би да се угледни светски епидемиолози данас слажу да се пандемија Цовида19 толико проширила светом да се више не може задржати.
“Пре две или три недеље још смо се надали да ће се обуздати”, рекла је за “Воx” Тара Смит, епидемиолог са Универзитета Кент. “Коњ је напустио коњушницу”, додала је.
Епидемиолог са Харварда Марк Липсич, поручио је на Твитеру да сматра да ће Цовид19 заразити између 20 и 60 одсто одрасле светске популације.
Нејтан Грубаух, епидемиолог са Јејла, рекао је да без вакцине, не види како би све ово могло да се заврши пре него што милиони буду заражени.
Другим речима, Цовид19 највероватније ће наставити да се шири, а узроковаће тешка обољења и односити животе све док не пронађемо вакцину или док довољан број људи не развије природни имунитет, такозвани колективни имунитет. Штавише, вероватно ће и тада наставити да се шири јер ће мутирати, па ће се враћати у таласима попут сезонског грипа.
Ипак, светски челници и здравствени системи морају да осмисле стратегије којима ће доћи до неког од исхода у којем ће вирус престати да представља овакву опасност. Овде ћемо објаснити неке кључне моменте и могућа решења.
САРС смо успели да зауставимо, али је био другачији
Епидемије нових вируса као што је Цовид19 могу се зауставити на разне начине. Понекад је могуће оболеле правовремено идентификовати и изоловати како би се њихов контакт са здравим људима онемогућио. На тај начин број људи које један оболели успе да зарази, који се изражава као Р0, пада испод 1 па болест јењава и стаје. Док год је Р0 већи од 1, односно док год један оболели током болести у просеку зарази више од једне особе, болест ће се успешно ширити.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 19, 2020
Мере сузбијања ширења вируса понекад могу бити учинковите ако се примењују доследно. На примеру САРС-а који је сузбијен екстремно интензивним системским здравственим интервенцијама у Кини, Тајланду, Вијетнаму, Канади и другим земљама. Те мере укључивале су оно што се последњих дана често понавља: откривање и изоловање оболелих, карантин за њихове контакте, забране одржавања разних скупова, прање руку итд.
Притом треба имати на уму да су те мере у случају САРС-а биле врло учинковите јер су они који су били највише заразни истовремено били и јако болесни, са јасним и углавном тешким симптомима. Зато су се могли правовремено идентификовати и изоловати пре него што заразе много људи. Ипак не треба заборавити да је у Торонту САРС поновно кренуо чим су биле укинуте мере предострожности, након што је почетни талас био добро контролисан. Вирус који се сузбије, али се не искорени потпуно, може се вратити поново или појавити у неком џепу без имунитета.
Цовид-19 није исто што и сезонски грип
Пре него што изнесемо кључне чињенице због којих се Цовид-19 највероватније више не може сузбити, поновимо још једном важну ствар – погрешно је ову болест упоређивати са грипом. Људи свакодневно виде медицинско особље у скафандерима како превози тешко оболеле, прате како бројке мртвих расту, чују да су целе државе у строгим карантинима, да је ово највећа пандемија 21. века и слично, а с друге стране чују поруке политичара и полустручњака који их уверавају да нема разлога за превелики страх, да је Цовид-19 мање опасан од сезонског грипа, због којег се нико није ни приближно толико узбуђивао.
Прича према којој је Цовид-19 сличан сезонском грипу не држи воду. Те две болести узрокују две сасвим различите врсте вируса. Осим тога, иако је грип тип вируса који се сезонски мења и сваке године се поновно морамо вакцинисати, ипак се неки сојеви понављају или су довољно слични претходним на које смо природно развили имунитет и који онда може деловати на вирусе који су довољно слични. Са овим вирусом се досада још нисмо сусрели.
Како ће болест изгледати када евентуално постане сезонска, када је преболи мноштво људи и када буде пронађена вакцина, тек ћемо видети. Свако ко у истом контексту говори о грипу и Цовиду-19 требао би увек да истиче да је ова друга болест тренутно неуспоредиво опаснија.
На ту чињеницу отвореним писмом упозорило је и италијанско удружење биотехничара. Они су упоредили службене податке државних институција о грипу из сезоне 2018.- 2019. са подацима о Цовиду-19 из ове године. У складу са њима направили су графикон из којег се види да је у најгорој недељи до сада Цовид-19 у Италији однео 23 пута више живота него што их је однео грип у најгорој недељи у 2019.
Главни проблем је у томе што велик број случајева захтева хоспитализацију на интензивној нези, како млади, тако и старији, а терапије обично трају две до три недеље пре него што прође критична фаза. У већини случајева умиру старије особе, зато што имају хроничне болести и не подносе добро јаче третмане.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 19, 2020
Дакле, припремите се, помозите својој земљи да правилно информише своје људе и помозите им да поштују правила за заустављање заразе. Учините то за себе, за људе до којих вам је стало, за своје суграђане, посебно оне најслабије.
Зашто је Цовид-19 готово немогуће зауставити?
Један од важних разлога због којих је Цовид-19 сада већ готово немогуће зауставити је то што се болест проширила у многе делове света. Притом би број заражених могао бити значајно већи од броја оних који су потврђено оболели (више од 160.000), а немају све земље могућност да поуздано тестирају оболеле и прате њихове контакте.
Једна студија показала је да САРС-ЦоВ-2 има чак 10 до 20 пута већи афинитет да се веже за људске ћелије него САРС-ЦоВ који је узроковао САРС.
Такође се показало да у овој пандемији постоје суперширитељи који могу заразити много више људи од просека. То се догодило у Јужној Кореји и Италији.
Када болест јењава?
Сада када је већ свима јасно да се вирус не може зауставити, важан задатак државних челника и здравствених стручњака је да уреде одговарајућу здравствену политику како би штета за друштво била што мања, посебно у смислу здравља и живота људи, али и економски.
Ту постоје два главна приступа.
Болест стаје када се више нема где са се шири, када су људи с којима оболели долазе у контакт имуни. Имунитет се може стећи на природан начин или вакцинацијом. Осим личног имунитета, заштиту пружа и колективни имунитет. У овом тренутку немамо ни природан, ни убачен, ни колективни имунитет.
Праг колективног имунитета потребан за заустављање одређене болести зависи од њене заразности. Што је болест заразнија, то је праг виши. Око 50 одсто човечанства требало би да преболи Цовид-19 да би ризичне групе имале заштиту колективног имунитета. Значи шириће се док пола светске популације не стекне имунитет.
Две стратегије борбе с пандемијом
Власти се могу одлучити за једну од две стратегије сузбијања Цовида-19. Једна је кинеска, а за другу се, како се чини, одлучила британска власт.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 19, 2020
Циљ прве је да се вирус контролише драстичним мерама како би се купило време до стварања вакцине, а друге је да се отпорнији део становништва, односно млади и здрави, пусте да се разболе како би стекли природни имунитет у довољном броју за стварање колективног имунитета.
Прва стратегија је потврђена јер ју је својим примером успешно демонстрирала Кина. Ригорозним мерама откривања, праћења, карантина и изолације у релативно кратком року смањили су број људи који су оболели и успорили ширење вируса.
Са друге стране британски премијер Борис Џонсон и његови саветници склонији су другом решењу – стварању колективног имунитета.
За разлику од остатка света, они се нису одлучили за мере друштвеног дистанцирања, нису кренули у затварање школа, ни у забрањивање окупљања или спортских догађаја, ни у карантин и изолацију. Одлучили су да се ослоне на концепт који је у бихевиоралној науци познат као ”нудге”, односно подстицање. Уместо забранама, које ће ионако већину људи брзо заморити, проблем се решава позитивним подстицајем. Људима се ништа не забрањује већ се само подстичу да се одговорно понашају, перу руке, не рукују се с другима, остану код куће ако се осећају лоше, да се самоизолују, посебно ако су старији и болесни итд. У Великој Британији деца морају у школе, а људи на посао. Поставља се питање, шта британска власт чува: људе или економију?
На крају закључимо да је најбоље решење за нас и наше најмилије да се строго придржавамо свих правила понашања која препоручује СЗО. Да не паничимо, али да нисмо ни превише опуштени. Вакцина је на путу, а најважније је да до њеног доласка преживимо.
