Прочитај ми чланак
Мада их је, у односу на попис из 2002. године, мање за тачно 32.127, Срби су, са укупно 1.289.635 оних који су се тако изјаснили и на попису становништва 2011, убедљиво доминирали у структури становништва Војводине. Штавише, њихово учешће је са 65,05 порасло на 66,76 одсто. Истовремено, код других националних заједница је, углавном, забележено и мање припадника и мање учешће у укупном броју од 1.931.809 житеља покрајине.
На попису 2002. Војводина је, иначе, имала 2.031.992 или за 100.183 житеља више. Смањење је, иначе, највидљивије код друге по величини националне заједнице и најбројније националне мањине у Србији – Мађара. Њих је, наиме, 2011. у покрајини било 251.136 или за 39.071, односно, 13 одсто мање него пре десет година.
– Поред ниског наталитета, недостатка шанси за посао и других узрока, који важе и за остале заједнице, на ово је утицала и могућност да млади Мађари, захваљујући двојном држављанству, одлазе из земље – оцењује за ”Новости” аналитичар Бранко Радун.
Он подсећа на то да су двојно држављанство у Мађарској исфорсирале партије са наглашеном националистичким предзнаком, али да тиме нису добили ни та земља, ни мађарска национална мањина у Србији.
– Они који су узели и мађарске пасоше, махом су по шансу отишли у друге земље ЕУ, па је проистекло то да им је Мађарска пасоше дала да би радили у Немачкој. А мађарска заједница овде остала је без највиталнијег и најпродуктивнијег дела популације – додаје он.
Осетан пад забележен је и код већине других мањина. Хрвата је мање за 9.153 или 16,8 одсто, Словака за 6.305 односно 11,1 одсто, Румуна за 5.009 или 16,4 одсто… Највећи је, ипак, био код Југословена и Црногораца. Број првих је, наиме, са 49.881 пао на само 12.176 (-75,7 одсто), а других са 35.513 на 22.141 (-37,6 одсто).
– Што је непостојећа Југославија даље, то је и оних који су бирали ту наднационалону припадност, мање – коментарише Радун. – Црногорски идентитет је, опет, прилично флуидан, а претходни попис је протекао у атмосфери референдума за одвајање и интензивних порука из Подгорице, које сада, очигледно, немају исту снагу.
Када је о малобројним примерима раста реч, Рома је, тако, више за 13.334 или за 45,8 одсто. Ипак, највећи раст – за 26.002 или готово три пута – забележен је у колони ”Регионална припадност” у којој су, како се претпоставља, Војвођани, Сремци, Бачвани, Банаћани…, који се у попису не води издвојено.
– Ту се вероватно прелио приличан број Југословена – процењује Радун. – Јер, нису се они раније тако изјашњавали само због југоносталгије, већ и због тога што су то углавном деца из мешаних бракова, па је и изјашњавања по регионалној припадности могућност да не морају да изаберу ”страну” ниједног од родитеља.
(Вечерње Новости)
