Прочитај ми чланак

ВИДЕО Завршен протест у Крагујевцу: Наставићемо притисак док не испуне захтев

0

Захтев да се у Србији забрани истраживање и експлоатација литијума и бора, упућен је највишим државним званичницима и са еколошког протеста у Крагујевцу који се одржава вечерас. Организатори из Иницијативе ''Крени промени'' и СЕОС-а, још једном су поручили да од тог захтева неће одустати све док не буде испуњен и највљују да ће у четвртак 10. фебруара започети протестно камповање испред Председништва Србије.

Сва дешавања са еколошког протеста можете пратити на Фејсбук страници Нова.рс.

Протест се одржава у централној Пешачкој зони Код крста, а окупљеним грађанима треба да се обрате еколошке активисткиње СЕОС-а, Марица Живановић Пољо из Удружења ‘‘Неко брине за Левач‘‘ из Рековца и Илијана Чутура из јагодинске ‘’Еко бригаде‘‘ Јагодине.

Исред Иницијативе ‘’Крени промени’’ о захтеву да се у Србији забрани истраживање и експлоатација литијума говорио је Саво Манојловић.

„Наставићемо притисак, све док не испуне захтев. Ово ће бити усвојено, само је питање времена када. Најбољи моменат био је пре годину дана када смо успоставили захтев. Овом сазиву скупштине дали смо рок да и пре избора донесу забрану истраживања, али ако то не испуне захтеви остају за следећи сазив. У Крагујевцу нисмо случајно, ово је прва престоница модерне и ослобођене Србије где је својевремено донет један од најлибералнујих устава Европе, а данас у 21. веку ми немамо владавину права већ смо као у племену где се поглавица договара са инвеститорима“ рекао је Манојловић.

Активисти СЕОС-а и Иницијативе Крени промени, упозорили су да, уколико дође до ископавања литијума и том граду прети загађење воде и земље.

Граница истражног подручја, одобреног на територији општине Рековац налази се на само 20 километара од Крагујевца и према плану компаније која ради истраживања град ће бити окружен будићим рудницима.

Истражно подручје на територији Рековца и Јагодине које је одобрено компанији ’’Балкан Мининг анд Минералс’’ простире се на 270 квадратних километара, односно 27.000 плодне левачке земље, која је због винограда и плантажа воћа, позната и као “Српска Тоскана“.