Прочитај ми чланак

ДАО ВУЧИЋ? За ЕКСПО Шаперовом конзорцијуму скоро две милијарде, 45 милиона месечно

0

Брже уговарање и скраћење процедуре, немогућност обарања набавке путем жалби и приговора и мања правна заштита понуђача у односу на процедуру по Закону о јавним набавкама проистичу из оквирног уговора који је конзорцијуму четири компаније доделио рекордних 1,9 милијарди динара за ПиаР и маркетиншке услуге, сматра Милош Ђорђевић, сарадник организације Транспарентност Србија.

Конзорцијум предвођен маркетиншком агенцијом Мекен добио је уговор вредан 1,9 милијарди динара за услуге у вези са изложбом Експо (ЕКСПО) две хиљаде двадесет и седам.

Ради се о више врсти услуга – маркетиншким, креативним и консултантским, а осим Мекена овај вредан посао добиле су још три фирме: Студио за нове медије Галерија 12, Драјв, Ту риверс , од којих су две до скоро биле у власништву Срђана Шапера, а у једној је и даље власник (Ту риверс).

Уговор је без ПеДеВеа вредан је 1,51 милијарди динара, односно 1,81 милијарди динара са ПеДеВеом, што износи око 15,47 милиона евра. Трајање уговора је до тридесет и првог децембра две хиљаде двадесет и седме године.

Иако се овај уговор налази на посебном делу сајта Јавних набавки и личи на исти, у питању није процес Јавне набавке нити је на њега примењен одговарајући закон.

„Можемо назвати набавком, али не јавном јер се не спроводи по Закону, већ према посебној уредби коју је влада донела за пројекат Експо две хиљаде двадесет и седам”, каже за Н1 Милош Ђорђевић, сарадник организације Транспарентност Србија.

Он наводи да по виђеном поступак не делује другачије у односу на остале поступке који се спроводе. Техничка спецификација „делује у реду“, али оно што истиче јесте велики износ за реализацију оквирног споразума који је према његовима речима „максимлани могући“.

Ђорђевић каже да оквирни споразум предвиђа могућност склапања великог броја уговора у зависности од потреба наручиоца, „чак и до 100“.

По 45 милиона динара месечно

Група понуђача ће, према техничкој спецификацији пружати креативне услуге, управљати пројектима, планирати и водити стратегију, водити друштвене мрежи и пружати друге бројне дигиталне услуге, бирати продукцијске кућа које производе ТеВе, новинске, онлајн и радио огласе…

„Не знам да ли нечим да се оправда ова сума новца. Ако погледамо време трајања и суму долазимо до износа од 45 милиона динара месечно на располагању“, каже Ђорђевић.

На овај начин се избегава и достављање више понуда, али и могућност обарања набавке путем жалби и приговора. Говорећи о потенцијалним опасностима због доделе огромне суме новце ван законске праксе Ђорђевић каже да постоји бојазан како ће се проверавати извршење овог уговора.

Како проверити извршење уговора

„Да ли ће заиста сва средства бити утрошена и да ли ће услуге имати ту вредност, односно да нису преплаћене. То су опасности када се набавке спроводе кроз посебне уредбе“, додаје саговорник портала Н1.

Ђорђевић наводи и да понуђачи немају иста права као у процедурама по Закону о јавним набавкама као што је поступак заштите права пред Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки.

„У овом случају препуштени су спору пред Управним судом. Сви знају да ти процеси јако дуго трају и нереално је очекивати да то буде редован начин контроле“, сматра Ђорђевић.

Као предност може се навести брзина уговарања, а с друге стране скраћују се процедуре предвиђене закону о јавним набавкама. На овај начин се повећавају шансе да се изабере жељени понуђач, мада како поДемократске странкеећа Ђорђевић та могућност постоји и кроз редован поступак јавне набавке.

„С обзиром на то да је оволика јавна набавка реткост, за очекивати је да се одабере нека компанија од поверења“, наводи.

Тако је недавно адвокат Игор Исаиловић из Београда, који је сарађивао са министром финансија Синишом Малим али и другим бизнисменима повезаним са Српском напредном странком, добио је уговор вредан више од 14 милиона динара за правне услуге које ће пружити у реализацији пројекта ЕКСПО две хиљаде двадесет и седам.

Уставност упитна

Осим недовољне правне заштите понуђача и немогућности довољне контрола токова новца, Транспарентност Србија је поднела Уставном суду иницијативу за оспоравање уставности члана 14 посебног Закона за Експо у којој су детаљно описане повреде процедура приликом доношења закона, неуставност и штетност његових одредаба.

Тако се у члану 14 посебног Закона овлашћује Влада да „ближе уреди“ поступак набавке посебних Експо предузећа, али је по Транспарентност Србија „правно немогуће ближе уредити“ нешто што није законом уређено уопште.

Како је раније за Н1 образложио програмски директор Транспарентност Србија Немања Ненадић, поред тога што је искључење примене Закона о јавним набавкама спорно због међународних обавеза Србије, а пре свега Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, овлашћење Влади да донесе ову уредбу је „ван сваке сумње неуставно“.

Рокер, глумац, маркетиншки маг: Ко је Срђан Шапер, који је добио посао маркетиншких услуга за ЕКСПО 2027?

За највећи догађај у земљи у наредне четири године, ЕКСПО 2027, посао пружања маркетиншких услуга добио је конзорцијум компанија које имају или су имале везе са Срђаном Шапером, вероватно најутицајнијом маркетиншком фигуром у Србији последњих 20 година.

Посао вредан око 15 милиона евра добиле су фирме „Мекен“, маркетиншко име које је дуго на овим просторима било нераскидиво везано за Шапера, све до продаје почетком ове године, затим фирма „Драјв“, чији је Шапер такође бивши власник, „Ту риверс“, тренутна Шаперова фирма и „Студио за нове медије 12“.

Шапер је осамдесетих година прошлог века постао познато име, али у свету музике. Био је јдан од оснивача рок групе ВИС Идоли, групе која је предводила нови талас у бившој Југославији. Такође је познат као главна улога у култном филму БеограДемократске странкеки давитељ, у ком је играо Спиридона Копицла.

У маркетиншке воде ушао је половином деведесетих, а у то време најважнији ангажмани су били у као креативни директор, продуцент и редитељ у агенцијама Огилва & Мадер, Сачи & Сачи и Идолс и ФренДемократске странке.

У Београду 1997. године, а затим и у Скопљу, оснива маркетиншке агенције Мекен. Са овом агенцијом, а у оквиру његове фирме Ии Ф Мекен Групе се шири на цео регион укључујући Црну Гору, Албанију, БиХ, Хрватску, Словенију и Бугарску, а од две хиљаде и шеснаесте преузима и Мекен фирме у Норвешкој, Шведској, Данској и Финској.

Шаперове агенције, али и он сам, добитници су великог броја признања и награда у својој области.

Након две хиљадите године Шаперов Мекен постаје доминантна маркетиншка агенција у Србији, али он постаје и један од два, три највећа играча на тржишту оглашавања у време владавине Демократске странке.

Према истраживању БИРНа из две хиљаде и четрнаесте године „Драган Ђилас и Срђан Шапер од 2003. године преузели су примат у послу оглашавања. У таквој ситуацији друге агенције биле су принуђене да се удружују како би могле да им парирају“.

Након две хиљаде дванаесте године, ствари на маркетиншком и оглашивачком тржишту су се промениле. Али, Шапер и његове фирме и даље су остале незаобилазан играч на тржишту оглашавања.

У истом истраживању, наводи се да су Шаперове агенције прешле у нови маркетиншки пул иза ког је стајао Горан Веселиновић, кум Александра Вучића.

И за време Демократске странке и Српске напредне странке, у јавности се спекулисало да је, на овај начин остваривана индиректна контрола над медијима.

Тада је Шапер изјавио и да „теза да су агенције чији сам власник могле да утичу на медије неком врстом условљавања буџета за оглашавање политичком подобношћу медија појављивала се у појединим описима медијске сцене у Србији, и то увек паушално, и без доказа“.

Како било, Шапер је своју компанију Ии Ф Холдинг АБ, под чијим окриљем су радиле агенције, продао почетком године фирми Акрос Медија Груп која је пословала на тржишту Словачке и Чешке.

Он је у једном интервјуу на ту тему изјавио да је „промена власништва вероватно најбољи начин да се потврди исправност концепта и квалитет урађеног“.

Многи су то схватили као повлачење Шапера из маркетиншког бизниса у Србији, али је очигледно да и даље нема замене за искусног маркетиншког стручњака.