Прочитај ми чланакМештани насеља Осеник у чуду гледају велико арапско здање, које је недавно и званично отворено. Арапски инвеститори су надмашили сва досадашња улагања и надомак Сарајева изградили прави мали град.Посећују га углавном туристити из арапских земаља, а ни мештанима није забрањен улаз.
Фото: ATV / screenshot – Арапски град у БиХ
Мештани насеља Осеник у чуду гледају велико арапско здање, које је недавно и званично отворено. Арапски инвеститори су надмашили сва досадашња улагања и надомак Сарајева изградили прави мали град.Посећују га углавном туристити из арапских земаља, а ни мештанима није забрањен улаз.
– Не брани нико ништа, од пет сати нас пусте, пошто до пет ваљда раде, а недељом нас пусте цели дан. Значи ја идем са унуком на трамболину, возам се, имају и они аутићи да се могу возити – каже Џевад Перверкић из Осеника.
Свиђало им се то или не, мештани кажу да се морају помирити са чињеницом да су Арапи ту.
Ко им је то омогућио, кажу, неће ни да размишљају, али чули су да би ускоро могли да преузму скоро цело село. И то им се нимало не допада.
Ово је прво арапско насеље надомак Сарајева које је затвореног типа, ограђено је високом оградом и капијом, а на улазу се налази приватно обезбеђење.
Завршено је око 160 кућа, које су углавном понуђене за изнајмљивање заинтересованим из арапских земља, а радови на изградњи додатних објеката су у пуном јеку.
И новинарима је омогућен улазак у насеље, али без права на снимање.
Цело насеље је под видео надзором.
Обезбеђење помно прати да ли су сви они који дођу придржавају правила, а једино што је дозвољено јесте фотографисање свих детаља. Тренутно у насељу борави неколико породица из арапских земаља, а мештани кажу да их је тешко видети на улици, у продавници или било где у селу.
– Не возе се они са нама, они имају свој приватни превоз, приватна аута изнајмљују и то – рекао је Алдин Бећировић, возач аутобуса.
Васвија Бузо је једна од ретких која има контакт са нових комшијама. Често каже сврате код ње и купују мед.
Како год се споразумили са Арапима, мештани кажу да нису ни слутили да ће им једног дана доћи у комшилук.
Не само да су дошли, него су саградили и луксузно насеље, а шта у селу мисле о свему најмање је важно, јер их нико ништа није ни питао.
