Прочитај ми чланак
Од укупно 36.000 припадника система одбране трећину чине цивили који раде на различитим пословима – од возача и мајстора до научника и врхунских истраживача. Цивила је највише на радним местима у Министарству одбране, док их је на позицијама у Војсци Србије знатно мање – око 17 одсто, пишу београдске Вечерње новости.
За наредну деценију превиђено је да половину Војске Србије чине професионални војници, док се планира смањење цивила
Највећи део платног списка цивила у Министарству чине запослени у војном здравству и администрацији, али своје плате зарађују и у научним установама, ремонтним заводима, издавачкој и медијској делатности.
Просечна плата цивила у систему одбране је око 50.000 динара. Најниже зараде имају војни намештеници, само са основном школом, који примају нешто више од 22.000 динара. Просечна плата доктора наука, запосленог у Министарству одбране је око 80.000 динара. Реч је о зарадама, у чије износе нису урачунати различити додаци које примају запослени у систему одбране.
Србија по „норвешком моделу“
Дугорочни план развоја система одбране до 2020. предвидео је да строј Војске следеће деценије броји у миру 30.000 припадника. Готово половину чиниће професионални војници, трећина ће бити официри и подофицири, док ће остатак попунити цивили. Ова шема одговара тзв. норвешком моделу организације кадра.
„Само на ВМА, осим лекара, који имају статус санитетских официра, ради и готово 1.500 сестара и медицинских техничара,“ објашњавају за Вечерње новости у Војсци Србије. „Цивили су и основни кадар у осталим гранама војног здравства, али и војним научноистраживачким установама. Велики број њих обавља техничке, занатске и послове војне администрације.“
Цивили у систему одбране, према закону о војсци, имају двојак статус. Свој посао обављају као војни службеници, којима је потребна диплома више школе или факултета и којих је на кадровским листама око 8.000. Другу категорију чине војни намештеници. Ова група запослених у систему одбране обухвата најшири круг особља за чија радна места је довољна средња стручна спрема и којих је око 1.500.
У Војсци Србије кажу да је број цивилних лица последњих година прилагођен садашњем обиму и задацима система одбране. Недостају, међутим, стручњаци за сложена истраживања у војнонаучним установама. Њиховим примањем у радни однос била би попуњена рупа, настала после напуштања војске великог броја школованих људи током кризе деведесетих година.
