У министарству су агенцији Бета рекли да ће Србија преговарати о одређивању рока након приступања ЕУ у коме ће и на нивоу Уније моћи да се региструје и заштити географско порекло домаћих пољопривредних и прехрамбених производа, вина и јаких алкохолних пића, који већ имају заштиту на националном нивоу.

У Србији су до сада заштићени говеђа ужичка пршута, свињска ужичка пршута, ужичка сланина, сремски кулен, сремска домаћа кобасица, сремска салама, пожаревачка кобасица, ртањски чај, кривовирски качкаваљ, хомољски овчији сир, хомољски козји сир и хомољски крављи сир.

Заштиту именом порекла или географском ознаком имају и вршачко шампион пиво, кладовски кавијар, апатинско јелен пиво, петровска клобаса, лесковачко роштиљ месо, ваљевски дуван чварци, сврљишки качкаваљ, футошки свежи и кисели купус, хомољски мед, ариљска малина, сврљишки белмуж, старопланински качкаваљ, лесковачки ајвар.

На листи заштићених су и фрушкогорски липов мед, качарски мед, сјенички овчији сир, сјеничка јагњетина, пиротски качкаваљ од крављег млека, сомборски сир, ечански шаран и златарски сир.

Регистрацијом назива пољопривредних и прехрамбених производа са ознаком географског порекла на нивоу ЕУ, произвођачима у Србији биће омогућена иста заштита коју имају и произвођачи у земљама ЕУ.

На тај начин Србија ће своје производе учинити препознатљивијим на тржиштима ЕУ, што ће допринети остваривању једног од приоритетних циљева пољопривредне политике – подизање конкурентности домаћих производа, нагласили су у Министарству пољопривреде Србије.

Ознаке географског порекла и традиционални изрази везани за вина с географским пореклом укључени су у Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије, чиме се на бази реципроцитета признају и штите у ЕУ.

У ЕУ спорови око имена и заштите географског порекла производа нису ретки, а један од последњих је о томе да ли Хрватска може и даље да производи кобасицу под називом „крањска“, јер право на то име већ је заштитила Словенија.

Србија има сличан проблем са заштитом ракије шљивовице, јер је Чешка 2007. у ЕУ као производ географског порекла заштитила своју врсту ракије од шљиве у Моравској, под називом „сливовице“.

Србија би, међутим, у ЕУ могла да добије заштиту своје ракије од шљиве под називом „српска шљивовица“, слично заштити назива „шкотски виски“.

Право да оспоре захтеве неке државе за заштиту ознаке порекла, географског порекла или „традиционалног производа“ за неки производ имају све земље ЕУ, као и земље изван Уније, посебно оне које већ имају неки уговорни однос с ЕУ, као што је, на пример, Споразум о стабилизацији и придруживању.

Словенија је једина од земаља региона која је у ЕУ заштитила низ својих производа, док остале земље региона досад нису успеле да убеде произвођаче изворних производа да их заштите и на простору ЕУ.

Земље изван ЕУ имају право да траже европске ознаке, тако што склопе посебан споразум са ЕУ, под условом да Европска комисија закључи да је захтев оправдан.

Тако су ознаке својих производа поред осталог заштитили Чиле, Јужна Африка, Канада, САД, Аустралија.