Прочитај ми чланак
Aјде што по западњачком виђењу географије не спада у Србију, али самопроглашено Косово по њима изгледа не спада ни у бившу Југославију, па је због таквог поимања садашњости за злочинце из терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК) морао да буде основан посебан суд, и, гле чуда, баш у Хагу. Док је умољавала америчке штићенике да се одобровоље и признају оно што цео нормалан свет већ годинама урла на сав глас, Европска унија се није толико презнојила још од ономад кад је стрепела да ли ће Холбрук да назебе јер је изувен седео у шатору са вођама исте те ОВК.
Седиште „малог Хага“, основаног вероватно да би судије „великог“ Хашког трибунала имале где да раде када тај суд оде у стечај следеће године, биће у Хагу, договорили су европски апаратчици са онима којима би требало да суде. Нису утврдили када ће тај суд почети са радом јер је, ваљда, потребно време да се за правична суђења обуче исте оне судије које су Рамуша Харадинаја ослободиле оптужби за злочине над Србима на Космету. A треба и времена да их се одвикне од устаљене навике да за злочине пресуђују само Србима, којима су од свог оснивања 1993. до данас доделили 11 векова робије. Сви остали заједно добили су
50 година затвора.
Србија и овога пута ћути и прихвата да о месту суђења за злочине почињене над њеним становништвом и на њеној територији одлучују земље Европске уније у консултацијама са косовским властима, које на спољном плану, не случајно, репрезентује баш један од вођа ОВК са којим је Холбрук босоног диванио те давне 1998. године. Сви ћуте и баве се „важнијим“ стварима – шефу српске дипломатије још бриди шака од првог руковања са Тачијем те „не зна где удара“, председник државе лечи повређен его после звиждука којим су га поздравили у Aрени, а премијера Србије тешке мисли море: избори или не избори, питање је сада!
У наше име, до светске јавности допро је само глас Марка Ђурића, који је у свом маниру „надугачко и без става“, тихо, да случајно некога не увреди, поручио да Србија једино може да се нада. Да се нада да ће они који су убијали Србе на Космету и вадили им органе зарад продаје имати слуха за истину и правду, а све у циљу помирења!!! И док је низао празне флоскуле о персонализацији кривице и отклону од злочина, изгледа да је и сам Ђурић схватио да суштину проблема не чине Aлбанци са Космета, иако су његов највећи део, већ међународна заједница која њихове поступке подржава и толерише. Схватио, али ништа не рече.
Са оваквом влашћу, нама остаје само да се надамо јер нада умире последња.Ваљда ћемо дотле да претекнемо.
Извор: Вести онлајн – Б. Живанчевић
