Прочитај ми чланак

Србију тужи сто хиљада људи

0

strazbur

Из године у годину све више грађана Србије тужи своју државу, како на „домаћем терену“, тако и у иностранству, пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Када се погледа статистика Државног правобранилаштва, види се да је само за првих пет месеци ове године оно заступало државу у најмање 29.120 предмета у седишту, не рачунајући одељења широм земље. Од тога 4.752 су биле парнице и 14.841 извршни предмети.

– Када се сабере укупан број парничних и извршних предмета, може се рећи да је држава у 10 одсто случајева у улози тужиоца, односно извршног повериоца – каже Савка Манговић, заменик републичког јавног правобраниоца.

ЗАТРПАЛИ СТРАЗБУР

Европски суд за људска права је лане, од 5.062 пристигле жалбе из Србије, одлучивао о 3.878, од чега је одбацио 3.685. Пресудио је у 24 предмета, од чега је у 21 регистрована најмање по једна повреда Европске конвенције о људским правима. До краја јануара ове године, против Србије је поднето укупно 12.569 представки.

Дакле, у 90 одсто случајева она је тужена! Преведено на језик бројки значи да је у овој години, до сада, најмање 17.500 људи или тужило државу или покушавало да изврши пресуде добијене против ње. Лане је Државно правобранилаштво имало у раду 259.761 предмет. Више од 110.000 биле су парнице, што у седишту правобранилаштва, што у одељењима. То, опет, значи да је око 99.000 људи или фирми повело неки спор против сопствене земље.

– Спорови против државе најчешће се воде по тужбама за накнаду штете због незаконитог рада државних органа, због неоснованог лишења слободе или незаконите осуде, за утврђивање права својине над непокретностима, то јест на грађевинском земљишту, затим радни спорови чији је основ накнада штете за прековремени рад, рад ноћу или у време државних и верских празника, па спорови за поништење решења о престанку радних односа или решења о дисциплинској одговорности. Ту је и накнада штете због повреда на раду, због полицијске тортуре, као и због одузетих возила, оружја и других предмета у вези са кривичним поступцима – каже Манговић.

Наравно, ту су и спорови које су нереизабране судије, враћене одлуком Уставног суда на посао, повеле за накнаду штете на име разлике у плати (коју би примали да нису остали без функције) и за неимовинску штету. У великом броју случајева против државе се воде и поступци за принудну наплату неисплаћених одбрана по службеној дужности, као и за трошкове вештака. Тужбе подносе и они којима УСС усвоји уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року, или за повреде права личности и достојанства.

Државно правобранилаштво, по речима Савке Манговић, не води евиденцију о томе колико спорова и новца на име одштете је држава изгубила:

– У великом броју парница су одбијени захтеви против Републике и то за веома висока новчана потраживања. Такође, у великом броју случајева Република је успела као тужилац да заштити имовинска права и интересе.

(Вечерње новости)