СРБИЈА АЛАРМИРАЛА ИНТЕРПОЛ Из амбасада нестало 140 ремек-дела!

13:41 14.06.2018.

У потрагу за несталим уметнинама из амбасада СФРЈ укључиће се Међународна полицијска организација. Око 40 дела недостаје из амбасаде у Риму, споран и попис у Вашингтону, Хагу, Стокхолму, Цириху, Ослу...

ИЗ амбасада, конзулата и резиденција бивше Југославије нестало је више од 140 вредних уметничких дела. Где су завршила, засада је непознато, али зато ће држава Србија одговор о њиховом нестанку затражити преко Интерпола.

Ilustracija: Thinkstock

Ово, за „Новости“, каже Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова и српски представник у Мешовитој комисији за сукцесију. Он је уверен да се део ове богате уметничке баштине, коју су највећим делом створили српски сликари, не налази на територији наше државе, већ да су слике „развучене“ негде по свету.

– Зато и инсистирамо да се у ову акцију укључи Међународна криминалистичка полицијска организација – каже Одаловић.

Према ранијим сазнањима „Новости“, највише дела, четрдесетак, недостаје у Риму. То су, углавном, графике словеначког уметника Божидара Јакца, најпознатијег Титовог портретисте. Од дела наших уметника у амбасади у Риму недостаје „Девојка са птицом“ Миодрага Б. Протића. Неких уметничких дела нема у Вашингтону, Хагу, Стокхолму, Цириху, Мексику, Анкари, Бечу и Ослу. Међу тим сликама су и „Улица“ Љубице Цуце Сокић и „Париз“ Пеђе Милосављевића, које су биле у амбасади у Ослу, као и три дела Стојана Аралице из нашег дипломатског представништва у Стокхолму.

– МСП је направио кампању да се региструју сва уметничка дела – својевремено нам је објаснио историчар уметности Станислав Сташа Живковић, наш представник у експертском тиму који је задужен за сукцесију културних добара. – Добијени материјал упоређивали смо са претходним списковима и утврдили да се не поклапају. Неке слике су шетале од амбасаде до амбасаде. Нарочито су у арапским земљама, непосредно пред почетак ратних сукоба на тим просторима, уметничка добра, због безбедности, пребацивана из једног у друго дипломатско представништво. За сва дела која недостају тражено је писмено објашњење. На сваки захтев је одговорено, а објашњења су различита. Како је комисија радила са репродукцијама, нико од нас не може са сигурношћу да каже да су све слике оригинали. Можда бисмо пронашли неки фалсификат, ако бисмо урадили праву експертизу.

Подсетимо, током процеса сукцесије, у неколико наврата, дељено је затечено благо из дипломатских представништава, а највреднији део колача припао је нашој земљи. До 2017. распоређено је укупно 1.416 уметничких дела, а наша земља је, по „националном кључу“, добила 791, Хрватској је припало 325, Словенији 194, Македонији 59, а Босни и Херцеговини 47 уметнина. Драгоценост ове колекције је у томе што је највећи број слика готово потпуно непознат јавности, јер су право из уметничких атељеа одлазиле у амбасаде.

Слике су највише куповане током педесетих година када су оснивана дипломатска представништва тадашње државе по свету. Према расподели југословенске уметничке баштине која се затекла у амбасадама и конзулатима, Србија је богатија делима „Женски акт“ Стевана Алексића из 1920, процењен на 150.000-200.000 евра, „Детаљ из Косовског циклуса“, „Разиграни коњи“ и „Косовски бој“ Петра Лубарде, „Девојка у народној ношњи“ Марка Челебоновића, „Партизанска колона“ Ђорђа Андрејевића Куна… Најзаступљенија су дела Стојана Аралице, Петра Лубарде, са по двадесетак слика, па Петра Коњовића, Пеђе Милосављевића, Мила Милуновића, Милића од Мачве.

– У периоду од 15. септембра 2016. до 1. новембра 2017. реализована је примопредаја дипломатско-конзуларних представништава бивше СФРЈ у Буенос Ајресу, Лими, Сао Паулу, Мексику, Алжиру, Копенхагену, Франкфурту, Штутгарту, Најробију, Тунису, Акри, Каиру, Пјонгјангу, Минхенну, Џакарти, Бразилији… У току је примопредаја у још неким дипломатско-конзуларним представништвима. Расподела културних добара одвија се углавном без тешкоћа и сведена је на експертски ниво и уважавање ставова струке свих држава сукцесора – каже Одаловић.

МАТЕРИЈАЛНА ГРЕШКА ИЛИ…

НА списку највреднијих дела које је Србија добила сукцесијом налази се „Мотив из околине Париза“ Саве Шумановића, која је била у амбасади у Москви. А, да ли су „пописивачи“ направили материјалну грешку, па су Шумановићев шидски пејзаж погрешно именовали или је ова највреднија слика из дипломатске колекције, процењена између 200.000 и 300.000 мистериозно нестала, засада није познато.

ВРАТИТИ СЛИКЕ У СРБИЈУ

ДРАГОЦЕНОСТ српске „дипломатске“ колекције је у томе што је већина слика потпуно страна стручној јавности, а, по процени стручњака, неке од њих су највреднија дела појединих уметника. Зато се многи од њих залажу да би слике, које на известан начин репрезентују српску уметност протеклог века, требало вратити у Србију да буду доступне нашој публици, а да се у дипломатским представништвима поставе слике савремених уметника.