Прочитај ми чланак
Побољшање економске ситуације очекује 40 одсто грађана, насупрот Хрватској где се бољитку нада само 11 одсто грађана.
Да су Срби највећи оптимисти у региону показало је ново истраживање Ипсос стратешког маркетинга, по којем 40 одсто грађана очекује побољшање економске ситуације у земљи, а њих 33 одсто очекује побољшање личне финансијске ситуације. У побољшање економске ситуације у земљи верује 37 одсто Македонаца, 26 одсто Црногораца и 11 одсто Хрвата. Занимљиво је и да је последице кризе у земљама западне Европе осетило свако треће домаћинство, у транзиционим земљама свако друго, а код нас је три четвртине домаћинстава имало или губитак посла или смањење прихода.
Ипак, иако су највећи оптимисти у региону, Срби су прилично песимистично настројени: 41 одсто испитаника одговорило је да не очекује побољшање већ погоршање економске ситуације у земљи. Психолог Жарко Требјешанин поводом те подељености мишљења испитаника каже да је битно и како се подаци из истраживања тумаче, али да они ипак говоре да су грађани на неки начин оптимистични:
– Људи можда не могу да замисле да ће бити горе. Јер, стално иде кампања „сада је горе да би било боље” и људи верују у то да ће бити боље. Верују да не може да буде горе.
– У Хрватској је константно опадало поверење у бољитак државе – објашњава Требјешанин.
– Вероватно су сви мислили да ће бити боље када уђу у Европску унију, али то се није догодило, и они су изгубили оптимизам. И у Црној Гори грађани су имали очекивања која се топе, јер виде да ће тешко живети боље, и не осећају да имају перспективу. Срби показују да нису песимисти, верују да ће бити боље. Али, ако неко предвиди да ће бити лошије и тако буде, то је реализам а не песимизам – каже Требјешанин. Он оптимизам објашњава и наивношћу и илузијама али и образовањем.
– Мање образовани лакше поверују у обећања, а имају и мањи стандард и мање могу да изгубе. У Хрватској имају већи стандард и више могу да изгубе зато мање и верују у бољитак.
И социолог Владимир Вулетић мисли да су грађани у Хрватској реалнији.
– Генерално свуда у Европи влада осећај „сивила” и несигурности. Код нас је овај проценат од 40 одсто оптимиста изузетак и он значи поверење у обећања владе и премијера који има уверљивост у наступу и зна како да се обрати сиромашнијем слоју. Али, премијер је рекао да ће бити теже следеће године, тако да не знам шта људи слушају. Једноставно имају поверење. И након руског председника Путина људи можда верују да ће бити боље. Али је питање какви ће бити односи Русије и ЕУ. Први ефекти побољшања ће се јавити у развијеним земљама, а код нас ће вероватно бити боље 2016. али у односу на 2015. годину.
Вулетић каже да је код нас „оптимизам психолошки одбрамбени механизам који нас држи у животу, да се не би предали или упали у депресију.”
(Политика)
