Недостатак додира европских бирократа са народом може доћи на наплату на предстојећим изборима за Европски парламент у јуну, истиче руски стручњак за међународне односе
Овонедељни самит Европске уније одражава све раздвојеније агенде западноевропске владајуће класе и људи којима владају, примећује директор истраживања Валдајског клуба Фјодор Лукјанов.
„Главно питање у Бриселу је помоћ Украјини, док се у исто време у Француској и земљама Бенелукса буне пољопривредници, а Немачка је парализована серијом штрајкова. Наравно, то није због Украјине, већ због пада животног стандарда“, пише Лукјанов у новој колумни за РТ интернешенел.
Недостатак додира европских бирократа са народом може доћи на наплату на предстојећим изборима за Европски парламент у јуну, истиче руски стручњак, напомињући да се у анализи Европског савета за спољне послове (ЕЦФР), утицајне транснационалне невладине организације, закључује да би наредни сазив могао бити најдеснији у историји тог тела.
Иако Лукјанов напомиње да то што ће Европски парламент имати десничарску већину не представља никакав револуционарни развој догађаја, будући да ЕП није тај који ведри и облачи у Старом свету, он истиче да састав овог тела доста говори о расположењу у блоку, будући да ће управо због ограниченог утицаја ЕП на свакодневни живот људи пре гласати „срцем“ него „трбухом“.
„Исправни“ ставови не служе народу
Лукјанов напомиње да овакво скретање удесно представља последицу разочарања естаблишментом, који, додаје, једва да је доживео озбиљније промене у протекле три деценије.
Како наводи, све док су људи осећали предности глобализације и док су политичари могли јасно да објасне како ће нови кораци ка јачој блоковској интеграцији бити добри за њих лично, напади на естаблишмент су били домен маргинализованих.
Међутим, ствари су почеле да се мењају када су последице кризе глобалног система почеле да се испољавају средином двехиљадитих година, када је уједно рођена савремена дефиниција (десног) „популизма“, истиче руски стручњак за међународне односе.
„Почетком 21. века, у духу тзв. краја историје, елите су почеле да тумаче сопствене ставове као једине који су истинити и легитимни. Сходно томе, за оне који се томе противе се сматра да или намерно греше или да су злонамерни“, наводи Лукјанов.
Оваква дихотомија може се показати опасном за ЕУ, будући да су ти „погрешни“ ставови – од политике имиграције до економских проблема проузрокованих напуштањем традиционалних избора енергије – наилазе на све веће одобравање међу обичним становништвом, за разлику од „исправног“ погледа на свет, „усмереног на испуњавање геополитичких обавеза блока“, истиче стручњак.
„До сада је западноевропски мејнстрим успевао да прогура своју агенду, иако уз извесне потешкоће. Али ако је веровати резултатима поменуте анкете, то неће увек бити случај. То значи да је блок спреман за даље турбуленције“, закључује Лукјанов.
Признавање пораза Украјине имаће велике последице – 4 кључна резултата сценаријаhttps://t.co/fyKt0nXQd1
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 4, 2024