Прочитај ми чланак
Особље социјалних установа спада у ред најслабије плаћених радника у Србији. Висока стручна спрема овим људима значи све само не високу зараду. Неговатељице зарађују тек 21.000 динара
Запослени у социјалној заштити у Србији не само што раде у изузетно тешким условима, већ спадају и у ред радника са најтањим ковертама. Брига о старим, изнемоглим, деци без родитељског старања, рад са делинквентима све је то њихов посао, а месечна зарада, рецимо, неговатељице, једва прелази 21.000 динара. Васпитачи у домовима за децу, са високом стручном спремом, за 30 дана добију свега 37.000 динара!
Сузана Славуљ, председница Пододбора синдиката запослених у установама за смештај особа ометених у развоју и душевно оболелих, објашњава за „Новости“ да су плате редовне, али су услови за рад изузетно тешки, а мањак радника је евидентан у свим институцијама.
У установама социјалне заштите спремачица месечно заради 14.600, вешерка, сервирка, чувар, портир, ложач, домар добију у просеку 17.500, док неговатељица има 21.300 динара. Плата кувара, пекара, КВ радника, портира, набављача, магационера, возача је 23.700, а медицинске сестре, физиотерапеута и зубног техничара – 31.000. Виша медицинска сестра и физиотерапеут приме 34.400, васпитач, социјални радник, радни терапеут, правник око 37.400, дефектолог 37.700, док руководилац службе заради 42.800. Дефектолог месечно има 48.300, а лекар специјалиста 62.800 динара.
– Од нас се тражи квалитет на високом нивоу, јер то овај посао подразумева, али немамо довољно људи који би то радили – каже Славуљ. – У нашој установи је збринуто 450 корисника, а о њима брине свега 150 запослених.
Плата кувара, пекара, КВ радника, портира, набављача, магационера, возача је 23.700, а медицинске сестре, физиотерапеута и зубног техничара – 31.000. Виша медицинска сестра и физиотерапеут приме 34.400, васпитач, социјални радник, радни терапеут, правник око 37.400, дефектолог 37.700, док руководилац службе заради 42.800. Дефектолог месечно има 48.300, а лекар специјалиста 62.800 динара.
Слична је ситуација и у установама и заводима за васпитање деце и омладине у којима се не жале толико на висину зараде, које су како тврди Горан Стојановић председник Пододбора синдиката запослених у овим установама, око 50.000 динара.
– Треба, међутим, имати у виду да је већина радника са завршеним факултетом – каже Стојановић. – Упркос томе, ми радимо 365 дана у години 24 часа дневно, што је реткост међу кадром са високом стручном спремом. Немамо бенефицирани радни стаж, а радимо са наркоманима, делинквентима, лако ментално ретардираним особама.
Он наводи да ће се применом новог закона о пензијском и инвалидском осигурању доћи дотле да ће о проблематичној омладини бринути људи у поодмаклим годинама. Он тврди да је са 53 године најмлађи радник у Заводу за васпитање омладине у Нишу и да му се чини да неће моћи да се у потпуности посвети проблемима које носи рад са делинквентима.
– У дечјим домовима су деца без родитељског старања, тако примера ради, у нишкој установи запослени брину о 12 непокретне деце из Кулине, што је веома тешко – каже Стојановић. – Радна група за измену закона о социјалној заштити није прихватила амандман да запослени у овим установама добију статус службених лица, а пре неколико година куварицу је убио један од штићеника дома.
(Вечерње Новости)
