Суђење Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу обележило је необично дуго трајање процеса чему је, опструкцијама допринео и сам оптужени. Правно надмудривање уз увреде и непоштовање институције међународног суда у великој мери је, бар у домаћој јавности, бацило сенку на оптужбе које је Тужилаштво ставило Шешељу на терет.

Оптужница против Војислава Шешеља подигнута је 14. фебруара 2003. После две измене, у њеној трећој, завршној верзији лидер Српске радикалне странке оптужен је за прогон на политичкој, расној и верској основи у источној и западној Славонији, Босни и Херцеговини и Војводини.

С намером да оспори све оно што му се ставља на терет, Шешељ је добровољно отишао у Хаг у фебруару 2003.

„Моја одлука да се браним сам је дефинитивна“, рекао је тада Шешељ.

А бранећи се пред Трибуналом, на све начине се трудио да омаловажи судије и дискредитује суд, који за њега, како каже, није правна већ политичка институција. „И ништа ми не можете, јер сам и морално и интелектуално надмоћнији. Против мене лека нема и можете само да ме убијете“, поручивао је лидер радикала.

„Војислав Шешељ је заиста готово успео у ономе што је рекао када је добровољно, а то се треба подсетити, дошао у Хашки трибунал – да ће показати апсурдност тога суда и да ће га уништити. Током тринаест година колико је тамо провео, добрим делом је успео да доминира у судници и да укаже на све мањкавости хашких процедура. Шешељ је успео да посвађа и хашке судије – једни су стајали на становишту да му треба наметнути браниоца, па су то и учинили, други на вишој инстанци су сматрали да му се не сме наметати бранилац, па су му враћали право да се брани сам“, каже новинарка Љубица Гојгић, дугогодишњи извештач из Хага.

Шешељ се пред судом често се служио и увредама, посебно на рачун главне тужитељке Карле дел Понте. Пошто је суђење у почетку директно преносила и државна телевизија, а преноси били прилично гледани, то као да је инспирисало Шешеља да од поступка прави представу.

„А ви само даље ометајте припрему моје одбране, па ћете на крају морати да поједете сва го*на која сте изасрали, је*ем вам мајку свима, почевши од Ханса Колцијуса, па на даље“, говорио је.

Хвалио се тиме што је на свом сајту објављивао имена заштићених сведока и што је изазивао судије да му суде за непоштовање суда.

„Он је три пута оптужен и осуђен за непоштовање суда, и то не због увреда него због откривања идентитета заштићених сведока, а то је јако важно у Хашком суду штитити идентитет и безбедност тих људи који долазе да сведоче. Ја сам негде рачунала четири и по године затвора је укупна казна која му је изречена због непоштовања суда“, рекла је Љубица Гојгић.

Ипак, у завршним речима, у пролеће 2012, Шешељ је тврдио да је побио све тачке оптужнице и да би требало да буде ослобођен, док су тужиоци сматрали да су доказали кривицу и тражили да лидеру радикала буде изречена казна од 28 година затвора.

Извор: Н1

Ознаке: Војислав Шешељ, СРС, Хаг, хашки трибунал