Прочитај ми чланак
Директна веза Дарка Шарића у Новом Саду за прање новца био је адвокат Радован Штрбац. Према сазнањима „Блица”, он је „пријатељ из Новог Сада” кога Шарић прозива после сусрета тадашњег министра полиције Ивице Дачића и Родољуба Радуловића, званог Миша Банана.
Димитријевић је шурак Бранка Лазаревића, бившег шефа кабинета Ивице Дачића, који је под сумњом да је одавао тајне Шарићевом клану. Димитријевић у споразуму с тужилаштвом о признању кривице, на основу којег је осуђен 30. децембра 2010. на годину дана кућног затвора и враћање 350.000 евра, детаљно је објаснио како је добио два милиона евра на рачун у Металс банци да их опере за Шарића.
Два милиона евра стигла су у две транше 23. и 24. септембра 2009. и он је тај новац заменио у динаре. Новац је стигао од Шарићевог предузећа “Мат компани” из Пљеваља на рачун “ДТМ Релатион”, чији је власник Димитријевић. Од укупне суме 8. октобра 2009. Димитријевић пребацује 10 милиона динара са рачуна његовог “ДТМ Релатиона” на рачун Азотаре, која испоручује вештачко ђубриво предузећима Зорана Ћопића.
Приватизација Азотаре је раскинута 9. јанура 2009, а 16. марта исте године државни „Србијагас“, због дуговања те фабрике, и формално преузима већински капитал Азотаре.
Азотаром у време када је продато ђубриво Шарићевом сараднику октобра 2009. управља у име „Србијагаса“ Радослав Вујачић као председник УО, иначе и заменик генералног директора „Србијагаса“ Душана Бајатовића. У Азотари је функцију директора обављао Вујачић, а заменик је био Михаило Грујић.
Вујачић и Грујић ухапшени су 2012, када и бивши министар пољопривреде Саша Драгин и власник консултантске куће “Цес Мекон” Звонимир Никезић, саветник у Азотари, због сумње да су умешани у малверзације са вештачким ђубривом. Драгин, Никезић и Вујачић се терете да су осмислили систем крађе са регресираним ђубривом да су незаконито зарадили 473 милиона динара.
