Прочитај ми чланак

ПРИШТИНА: Расипа се фронт против Специјалног суда за злочине ОВК

0

Осморица посланика косовског парламента повукла су потписе са иницијативе за укидање Специјалног суда за злочине ОВК, чиме је, практично, окончана вишедневна политичка криза у којој су, поново, кључну улогу одиграле западне дипломате. Демократска партија Косова најављује нову акцију усмерену ка укидању суда.

Двојица посланика Алијансе за Косово Беџета Пацолија и шесторица посланика Иницијативе за Косово повукла су потписе са захтева да се распише седница парламента на којој би се расправљало о укидању Специјалног суда за злочине ОВК, чиме је ова иницијатива, на неодређено време, скрајнута са косовске политичке сцене.

© Sputnik/ Natalya Grebenyuk

– Остали су потписи 35 посланика и са њима није могуће сазвати било какву седницу. Ово се завршило тако што су косовски лидери изгубили кредибилитет – рекао је за телевизију Дукађини посланик Иљир Дедај.

Првобитно, захтев за парламентарну расправу о укидању суда, који је формиран пре готово три године како би се процесуирали злочини које су током и непосредно после рата починили припадници ОВК, потписала су 43 посланика, али се подршка овој иницијативи топила како се појачавао међународни притисак на приштинске лидере.

Лидери странака проистеклих из Ослободилачке војске Косова, уз подршку председника Хашима Тачија, премијера Рамуша Харадинаја и председника парламента Кадрија Весељија, покушали су у петак да издејствују сазивање седнице парламента и анулирање закона о Специјалном суду.

Два покушаја да се одржи бар седница председништва парламента пропала су после бојкота Демократског савеза Косова, покрета Самоопредељење и Српске листе, а први човек парламента Кадри Весељи је, након серије састанака са западним амбасадорима, свега дан касније послао посланике на одмор до средине јануара.

За анулирање закона о Специјалном суду, чије се прве оптужнице очекују средином фебруара, потребна је подршка 61 од укупно 120 посланика у косовском парламенту, па западне дипломате сматрају да је ова иницијатива практично окончана.

Са таквим ставом не слажу се посланици Демократске партије Косова, који сматрају да ће парламент о том питању раасправљати после празника.

– Нисмо одустали и нисмо повукли захтев. Тражили смо хитну седницу… Сада је све у рукама председника парламента – рекао је за дневник Зери Наит Хасани, који се први потписао на захтев за сазивање седнице.

Кадри Весељи, председник парламента и номинално први човек ДПК од како је Тачи изабран за председника, један је од могућих оптуженика новог суда, уз још неколицину бивших команданата ОВК, укључујући и Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја.

Весељи, Тачи и Харадинај би се, према писању косовских медија, могли наћи у другој групи оптуженика, недуго пошто средином фебруара буду објављене прве оптужнице.

Позивајући се на изворе блиске Специјалном суду, приштински портал Инсајдери, навео је да ће се пред овим трибуналом, у првој групи оптуженика наћи Даут Харадинај због случаја Радоњичко језеро, Азем Суља због серије убистава политичких ривала, као и још неколицина бивших команданата ОВК.

Из Специјалног суда, међутим, до сада није процурела ни једна инфомација која би потврдила ове спекулације.

Иако се, претходно, оштро противио формирању суда, покрет Самоопредељење није подржао позив на укидање суда, тврдећи да иницијатива представља покушај кључних људи косовске политике да се нађу у оптуженичкој клупи.

Истовремено, ова странка оптужила је Тачија, Харадинаја и Весељија да су, у покушају да спасу политичке каријере, нанели силну штету међународном угледу Косова.

Тачи, Харадинај и Весељи су, у петак касно увече, били на корак до сазивања седнице, све док се у згради парламента није појавио амбасадор САД Грег Делави и упозорио лидере косовских странака са ризикују озбиљну међународну изолацију уколико буде оборен закон о Специјалном суду.

Специјални суд, под окриљем Европске уније, формиран 2015. године је како би се процесуирали случајеви против припадника ОВК за злочине почињене током и после рата на Косову. Истрага о овим злочинима почела је после извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.