Прочитај ми чланак

ПАРТИЗАНСКО ЦВЕЋЕ у Дражиној улици

0

У Рудом прослављена 75. годишњица формирања Прве пролетерске, Тита од картона донели из Београда. Албин Пиберник једини са првог постројавања још жив.

1

У Рудом прослављена 75. годишњица формирања Прве пролетерске, Тита од картона донели из Београда. Албин Пиберник једини са првог постројавања још жив.

За разлику од пре 75 година, кад је после пада Ужичке републике Јосип Броз ушетао у Рудо, Тита су овога пута „донели“ на рукама. Учинили су то бивши партизани, њихови потомци и поштоваоци секције бораца из Београда, која негује традицију Прве пролетерске бригаде, формиране у овом градићу на обалама Лима, 21. децембра 1941. године. „Тита“ у природној величини, од посебног картона, поставили су на место споменика Брозу, урађеном од бронзе коју је давних дана продала једна од некадашњих руђанских власти.

Учесници обележавање 75. годишњице формирања Прве пролетерске бригаде су после полагања венаца крај споменика у центру Рудог, цвеће положили и на спомен-обележја на Партизанском гробљу, које се сада налази у Улици ђенерала Драже Михаиловића.

На Тргу слободе у Рудом, где се налазио монументални споменик са пет кракова, високих 18 метара, тог 21. децембра 1941. године, у строју је стајало 1.199 бораца, пристиглих из Крагујевца, Краљева, Шумадије, Пљеваља… Уједно, то је био и први сусрет партизана из Србије и Црне Горе. Заједнички су потом прешли пут од 20.000 километара широм Југославије.

Тада у строју у Рудом, са оцем и мајком био је и једанаестогодишњи Албин Пиберник. Мајка није преживела Игмански марш, а он је јуче био једини борац са оснивања Прве пролетерске.

– Ми смо из Словеније избегли у Ариље, а онда ступили у Шумадијски батаљон. За разлику од данас, децембра 1941. падао је ситан снег. Данас је, ево, у Рудом сунчан дан, а ја сам овде са групом из Љубљане. Једини сам преживели учесник строја у Рудом, а пензију сам зарадио као пилот – каже, за „Новости“, најмлађи борац Прве пролетерске.

О утисцима из Рудог говорио је и Зденко Дупланчић, који је Првој пролетерској пришао касније.

– Рудо је умногоме променило изглед, али не и ћуд. Увек нас, верно оригиналу записа од пре 75 година, дочекује, „затворено у себе, са неповерењем“. Изузетак чини професор Благоје Церовић и неколико омладинаца из фолклорне секције коју он води, а која нам је за добродошлицу одиграла чувено Бранково коло у ношњама народа и народности бивше Југославије – каже, за „Новости“, Дупланчић, који се из Сплита 1943. године придружио Првој пролетерској, а данас живи у Београду.

Поред Београђана, прослави у Рудом су присуствовали борци, њихови потомци и симпатизери партизана из Бајине Баште, Ужица, Косјерића, Прибоја, Колашина, Бијелог Поља, Плужина, па Бањалуке, Пала, Хан Пијеска, Мостара, Горажда, Сарајева…

– Нас је, што чланова Субнор, што из друштва „Јосип Броз Тито“ дошло 39, а жао ми је што на оваквим историјским местима нема више омладине, јер без њих, тешко је вратити поверење у стварање заједничког живота – каже Раде Ђајић, председник Субнор Републике Српске.