Прочитај ми чланак

ПAПА ВОЈТИЛА и распад Југославије

0

papavojtila

Република Југославија је ипак била респектабилна и озбиљна држава, шта год ко о њој сада послије свега мислио. Зато неке судске процесе које је водила треба уважавати, јер нису вођени из пуког политиканства и то приписивати некаквој комунистичкој идеологији.

Осуђивање римо-католичког надбискупа Алојзија Степинца 1946. године од стране Републике Југославије за сарадњу са усташама тј. регуларном војском НД Хрватске, државе која је одговорна за геноцид и етничко чишћење првенствено Срба, па тек у другом плану Јевреја због обавеза које је носило савезништво са нацистичком Њемачком. Јевреји и Цигани су били само покриће да би се замаглила права накана НД Хрватске, утамањивање или хрватизација Срба.

НД Хрватска је чак и прије саме Њемачке основала концентрационе логоре првенствено за Србе, иако је Њемачка постала познатија у свијету по томе, тако да се у свијету, поред Аушвица, Дахауа итд. мало зна за Јасенвац, Јадовно и једини дјечији логор на свијету икада – Јастребарско. Како су у саставу тадашње НД Хрватске биле и дијелови територије садашње Босне, Херцеговине, па чак и Србије, регуларном војском Хрватске – усташама су поред Хрвата били обухваћени и мухамеданци тј. садашњи Бошњаци, као и многи други римо-католици које је Аустро-Угарска монархија населила – Чеси, Словаци, Пољаци, Швабе и сл.

Идејну подлогу за геноцид над Србима, као и пружање опроста за учињена злодјела и чишћење нечисте савјести војника НД Хрватске који су директно учествовали у злочинима, је пружала римо-католичка црква путем својих вјерских службеника. Најактивнију улогу у томе је имао загребачки надбискуп Алојзије Степинац. Дакле, за Србе кобан и до краја негативан лик. Република Југославија га је за та дјела која је чинио против Срба, осудила на затвор и кућни притвор.

Да није био припадник Ватиканске свите, вјероватно би казна била драстичнија. И дан данас осуда једног ватиканског вјерског поглавара, а да није педофилија у питању, у некој држави има тежину, макар то била и Југославија.

Човјека са оваквом прошлошћу и доказане кривице за организовање, подстрекавање геноцида и етничког чишћења првенствено западнодринских Срба, папа из Пољске – Војтила, службеног назива Иван Павле II, је прогласио светцем. Шта је папа у човјеку такве прошлости и карактера видио свето? У ствари много тачније би било ако се адресира питање цијелом Ватикану, јер папа ријетко када има супротно мишљење од цијелог Ватикана.

Наравно да је римо-католицима неко заслужан ко је превео најмање 250.000 Срба у ватиканску вјеру и увећао број оних који пуне буџет Ватикану, али нама Србима очигледно није добар онај који је при томе организовао геноцид и етничко чишћење. Било је много људскијих метода за придобијање вјерника, а за којима Ватикан никада не посеже када су Срби у питању, него само за овим кобним.

Зато се поставља питање шта се жељело са постављањем кипа папе Војтиле у Сарајеву испред катедрале?

Из овога су града у другом свј. рату одвођени Срби у Јасеновац Јадовно или су завршавали у небојеним херцеговачким јамама или ко зна којим стратиштима.

При томе су поред Хрвата којих иначе никада и није био значајн број у БиХ до доласка Аустрије, активну улогу у БиХ имали и многи мухамеданци чији се потомци данас изјашњавају као Бошњаци. Сарајево је имало 1991. године по попису које су спровеле југославенске власти укупно 525,982 становника од чега 157,526 Срба (30%) и 56,048 Југославена (11%). (Југославени су махом Срби који су за брачног сапутника узели некога из реда несрба.

Нисам још чуо да се неки Хрват или тадашњи Муслиман изјашњавао као Југославен). Дакле са скоро 41% становника у Сарајеву су Срби спали на једноцифарни постотак непознате вриједности пошто су резултати пописа становништва и даље тајна.

Да ли је зато постављен кип папе у центру града Сарајева, да буде подсјетник и граничник докле се стигло са ватиканским напредовањем према Дрини тобоже некаквој граници царстава коју су они измислили и зацртали? И као опомена Србима били они православни, комунисти, агностици или атеисти, да нису пожељни у срединама са киповима папа који величају и награђују утамањиваче Срба. Свега нељудског што је урађено Србима, а потекло је из Ватикана, за сада је бар кип Војтиле свјестан, чега је био свјестан живи Војтила није познато, јер „окамењени“ Војтила гледа пред себе у земљу, од стида не смије да дигне поглед и погледа људима у очи.

(Србин.инфо – Душко Бошковић)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.