Прочитај ми чланакУпркос огромним напорима ОВК и њихових западних покровитеља, и заузимању поменутих локација од стране терориста, Војска Југославије успела је да стабилизује фронт на другој линији одбране и спречи даље напредовање, односно копнену инвазију на СРЈ
На данашњи дан, пре тачно 25 година, почела је несумњиво најчувенија битка у савременој српској историји – битка на Кошарама. У питању је био покушај припадника из терористичке ОВК да уз помоћ НАТО авијације и албанске војске да најпре заузму караулу Кошаре, а потом направе коридор за копнену инвазију из правца Албаније кроз Јуничке планине.
Напад је покренут у три правца: према врху Расе Кошарес, ка караули Кошаре и према врху Маје Главе. Битка је трајала све до потписивања Кумановског споразума и повлачења наше војске са Косова и Метохије, односно 10. јуна 1999. године.
Упркос огромним напорима ОВК и њихових западних покровитеља, и заузимању поменутих локација од стране терориста, Војска Југославије успела је да стабилизује фронт на другој линији одбране и спречи даље напредовање, односно копнену инвазију на СРЈ.
На страни СРЈ у борбама за караулу и околне врхове учествовали су делови 53. граничног батаљона, 125. моторизоване бригаде, 549. моторизоване бригаде из састава Приштинског корпуса ВЈ, затим делови 63. падобранске и 72. специјалне бригаде (како се тада звала 72. бригада за специјалне операције), поједине јединице из састава војне полиције, резервисти и ветерани учесници ратова у БиХ и Хрватској, као и домаћи и руски добровољци.
Током два месеца борби погинуо је 21 официр и подофицир, 50 војника на одслужењу војног рока, 13 активних војника и 24 добровољца, док је укупно рањено 256 бораца. Иако не постоје прецизни подаци о губицима непријатеља, процењује се да су они вишеструко већи.
Као што је већ поменуто, осим ОВК у нападу на Кошаре учествовале су Оружане снаге Албаније које су артиљеријском ватром пружале подршку терористима на терену, као и летелице Северноатлантске алијансе које су константно извиђале и бомбардовале положаје ВЈ и вршиле корекцију артиљеријске ватре.
Иако се у годинама након окончања НАТО агресије јако мало говорило о самој битки у јавности, захваљујући филму „Ратне приче са Кошара“, али и другим документарним филмовима, сведочењима учесника битке, нарочито покојног генерала и команданта 549. моторизоване бригаде Божидара Делића, сачувано је сећање на све борце који су дали своје животе за одбрану наше државе и тиме спречили копнену инвазију на СРЈ.
