Прочитај ми чланакЉудска врста природне ресурсе користи као да сутра не постоји, па тако у будућности можемо да будемо лишени многих ствари, од којих су неке од кључне важности за даљи опстанак људске цивилизације, упозоравају стручњаци.
Сардине
Врло здрава, повољна и до сада лако доступна морска намирница нестаје великом и алармантном брзином. Само примера ради, број сардина у Пацифику је на ивици колапса, показују студије према којима је популација од 1,8 милиона тона у 2006. години, у 2016. пала на мизерних 100 хиљада тона. Исти се феномен уочава и у другим морима, а један од разлога је претерани лов као и уништавање њихових екосистема
Хелијум
Већина људи зна да је хелијум „магични гас“ који подиже балоне у ваздух. Будући да извори хелијума нису обновљиви, прети нам несташица у будућности. Хелијум настаје као нуспродукт распадања урана, а будући да се само подиже увис, немогуће га је уловити након што је побегао. Будућност без хелијума није само лоша вест за љубитеље балона – већ и за много других ствари. Хелијум помаже да хлади магнете у МР апаратима, користи се у заваривању, од виталног је значаја за индустрију полупроводника.
Кафа
Извештај Института за климатске промене сугерише да би квалитетна кафа могла да нестане до 2080. године, ако се настави раст температуре на Земљи. До половине 2050. године чак 50 посто земљишта на којима се узгаја кафа ће бити бескорисно јер ће високе температуре да подстакну прекомерно размножавање гљивица. То се односи првенствено на кафу арабику, која генетски има ограничену лозу.
Вода
Као најважнији и најнеопходнији елемент који ће у будућности нестати научници истичу воду. Иако 71 одсто површине Земље прекрива вода, оне питке свакако недостаје, преноси портал Грунге. Да би Земља ускоро могла остати без воде упозорили су НАСА научници објављујући истраживање према којој је 37 највећих водених базена на свету у великом недостатку воде због тога што су прошли своју тачку одрживости, односно из њих је узето више воде него што је природно могло бити враћено.
Уз то, још је чак 13 базена у критичном стању, а научници упозоравају да је ту реч о дугорочном проблему који ће се погоршавати све више и више, толико да НАСА упозорава да свет остаје без питке воде.
Нафта
Стручњаци имају тенденцију да се не слажу кад су у питнају залихе нафте на нашој планети. Тако су у 2007. и 2008. години нека превиђања претпостављала да имамо још само 40 година и да после тога нафта нестаје. Данас смо скоро сасвим сигурни да то није тачно и тврдње БП-а (британска мултинационалан компанија за нафту и гас) из 2014. године кажу да Земља има довољно нафте за нередних 53 године. Поставља се питање да ли треба веровати оваквим предвиђањима БП-а? Чак и да су истините зар је 53 године толико боље од 40 како су раније тврдили?
Угаљ
На основу досадашњие праксе угља ће бити још 283 године, барем у САД, према предвиђањима тамошњих званичних института и администрацијама које се баве питањима залиха овог ресурса. То значи да залиха има довољно и да свако ко ово чита неће доживети нестајање овог ресурса, али ће се оно свакако десити. Проблем ће настати кад будемо морали да се ослонимо само на угаљ, с обзиром на то да ће нафта и природни гас први да нестану.
Природни гас
Иако он помаже да се продужи век нафти, и он такође полако нестаје. Тренутне процене кажу да га има довољно да траје до 2060-их година.
Диспрозијум, итријум и тулијум
Ова три хемијска елемента су вема ретка и понестају нам. Управо они су најбитнији кад је у питању технологија (лаптопови, хибридни аутомобили, телевизори, мобилни телефони итд). Проблем са овим елементима није тај што су ретки већ што до њих није лако доћи, што значи да цене геџета које волите могу да расту веома брзо.
