Прочитај ми чланак
У преводу косовског Кривичног законика на српски језик направљено више од 5.500 грешака, показује истраживање франкфуртских „Вести“. Ни злочин ни казна нису једнако прописани за све на Косову, тврди лист.
Тешко је разумљиво да се међу 444 члана „косовског Кривичног законика“ налази скоро 2.000 потпуно или делимично погрешно преведених речи или делова чланова, као и изостављених делова текста који се налази у оригиналној верзији закона на албанском језику, пишу франкфуртске Вести, позивајући се на налазе истраживања, преноси Танјуг.
Нора Брезера, професорка албанског језика и стручна сарадница на истраживању Вести, подсећа да је српски језик званичан језик у Приштини, а тамошњим Законом о употреби језика прописано да ће сви усвојени правни акти у „косовској скупштини“ бити објављени на званичним језицима и да су верзије на званичним језицима једнако меродавни.
Због тога је, како каже, превод закона који има 12 преводилачких грешака по члану крајње незадовољавајући.
Према њеним речима, закон јесте разумљив, али поједини ставови су потпуно погрешно преведени.
„Довољно је било да се једна реч замени неком другом, па да тај став има два потпуно различита значења за читаоца на српском језику у односу на оног који чита на албанском. У овом закону, на пример, често се код изрицања казне за неко кривично дело занемаривао део да се поред казне затвором та казна може заменити новчаним, просто тај део је у преводу изостављен“, истиче Безера.
Србима остаје право да беже, иронично примећује професор права Дарко Симовић, осврћући се на разлике у преводу члана 12 „косовског Кривичног закона“ који се односи на нужну одбрану, преносе Вести.
„У албанској и у енглеској верзији се користи термин ‘одбити напад“, а на српском ‘избећи напад’. Просто илустровано, ако неко крене да вас нападне ножем, према албанској верзији можете да се браните ножем или било којим оружјем, а према верзији на српском језику смете само да бежите“, каже Симовић, који је члан и Српског правничког клуба.
Сличну разлику, примећује, направиле су грешке у преводу и у члану 13, који дефинише „крајњу нужду“, истичући да је „разлика у тумачењу огромна“.
Прецизност одређивања законске норме, поготово у кривичном законодавству, јесте Свето писмо, јер свако слово, падеж и зарез може да промени смисао тог закона, нагласио је Горан Петронијевић, некадашњи судија и и београдски адвокат.
„Ако у тексту изоставите новчану казну, као алтернативну казну, то значи да, рецимо за шумску крађу, Албанац може да добије новчану казну, а Србин иде у затвор“, рекао је Петронијевић франкфурстком листу.
Према његовом мишљењу, то не мора да значи у примени, али једна тако преведена одредба тешко да би се могла назвати немарношћу, грешком и лошим преводом.
„То може да буде и тешка намера: застрашивање, осећај дискриминације, понижености, стварања грађана другог и трећег реда, и рецимо да се таквим појавама поспеши исељавање и спречи повратак Срба“, сматра Петронијевић.
На основу вишегодишњег заступања окривљених пред Трибуналом у Хагу, Петронијевић истиче да се тамо проблем превода углавном своди на грешке настале при симултаном превођењу, а да му овакви преводи косовских закона изгледају као да је неко користио Гугл уместо преводиоца.
За непрецизан превод члана 131, који се односи на шпијунажу, каже да је посреди чиста дискриминација.
У српској верзији о том кривичном делу каже се да „свако лице које комуницира, преда државну тајну или омогући приступ државној тајни страном лицу“, а у оригиналу стоји „свако ко државну тајну пренесе, преда или учини доступном другој држави“.
То је прво страховито нејасно, а према језичком тумачењу, то би значило да сваки грађанин на простору Косова и Метохије не би требало да има било какву комуникацију са било каквим странцем.“Комуницирати“ и „пренети“ – ово није иста одредба члана.
Да је реч о потпуној разлици у преводу на српски, Петронијевић тврди и за члан 147 где је у самом наслову који у оригиналу гласи „подстицање на националну, расну, верску и етничку мржњу“, у српској верзији текста „етничка мржња“ је нестала.
„Срби нису једнаки пред законом и угрожена су им људска права“, закључује Петронијевић.
Љубинко Тодоровић, бивши заменик „косовског омбудсмана“, оцењује да са оволико грешака „Кривични законик“ не може бити валидан правни акт за Србе и да би они требало да се обрате за помоћ институцији „омбудсмана“ или „косовском уставном суду“.
Франкфуртске Вести су у септембру објавиле истраживање „Право на језик“ у коме је уочено више од 4.000 грешака у преводу „косовског устава“ и седам „закона“ на српски језик, а који су, према мишљењу српских посланика у „косовском парламенту“, најзначајнији за српску заједницу.
У два изузетно важна закона, „Закон о катастру“ и „Закон о власништву“ и другим стварним правима, пронађено је више од 1.800 грешака у преводу, а у „Закону о заштити и промовисању права заједница“ уочено је да је уместо 30 при преводу коришћено 27 слова азбуке, пишу Вести.
(РТС)
